Za njih nije bilo “posla” prethodnog vikenda. Braća Daraboš su novosadski ulični svirači, ali ih niste mogli videti na Festivalu uličnih svirača. Jovan i Andrija ipak, ne mare mnogo zbog toga.

Advertisement

– Nisu nas zvali, ali šta ćeš… Festival je odlična stvar. Lepo je što se organizuje u Novom Sadu. Ne mogu reći da sam oduševljen, ali sam zadovoljan – rekao nam je mlađi od njih dvojice Andrija. Jovan ga je prekinuo objašnjavajući da je najbolje što je festival ponudio bio koncert Ateist rap-a i Let 3 na trgu.

Njih dvojica već punih 20 godina sviraju u centru Novog Sada. Rođeni su u Bačkoj Palanci, a u Novi Sad su, prema Jovanovim rečima, stigli zbog situacije koja je zadesila porodicu. Andrija kaže da im je otac bio “baraba”, a majka divna žena. On je prvu gitaru dobio sa pet godina i uništio ju je nakon što je pokušao da uskoči u nju. Jovan ima drugačiju priču.

– Ja sam prvu gitaru dobio od Andrije, ali nisam je ja svirao, on je. Bila je to Jolana, odlična gitara – ispričao je Jovan zadirkujući brata.

Jovan-Darabos-ulicni-svirac

Andrija ima ženu i dete i moler je. Izrađuje ukrasne stubove i reljefe na zidovima. Kaže da je to odlično plaćen posao, ali samo sezonski. On je u Bačkoj Palanci imao bend pod nazivom LSD, a bio je i član kulturno-umetničkih društava. Kako kaže, bavio se svim i svačim i nije ga sramota, sve dok pruža porodici ono što je neophodno. Jednom je čak bio u zatvoru.

– Imao sam 20 godina i devojku od 16. Priveli su me jer je ona maloletna. Njen otac i brat su bili jako ljuti. Ko zna gde bih sada bio, da ta devojka nije priznala da se zaljubila i bila svojom voljom sa mnom u vezi – bio je iskren Andrija.

Jovan je bez posla i oženjen je. Na pitanje čime se bavio pre sviranja na trgu, ćutke je pružio svesku sa pesmama. Kaže da je to zbirka pod naslovom “Nemam vremena da žurim”.  Pitali smo ga da li je pokušao tu zbirku da izda, a on je uz osmeh, ponovo pokazao na naslov zbirke.

Jovan-novosadski-ulicni-svirac

– Nikad nisam hteo da budem socijalni slučaj, iako imam sva prava. Osećam da sam sposoban da zaradim. Mogu sebi da priuštim hleb i to mi je dovoljno – priča Jovan ušivajući pocepanu torbu za gitaru.

Iako Jovana najčešće viđamo kod Miletićevog spomenika, a Andriju u Dunavskoj ulici, kažu da dogovor oko teritorija ne postoji i da se tako namestilo. Andrija ima samo lepe reči za Novosađane, a Jovan je, pak, kontradiktoran, pa ih ocenjuje kao hladne i pristupačne.

Ostavili smo ih na klupi u Dunavskom parku, odakle su nas ispratili Pink Flojdovim hitom “Wish you were here”.

Advertisement

Ostavite komentar