Ranije se smatralo da konzumiranje ovih živopisnih malih plodova crvene, narandžaste ili žute boje, oštećuje želudac i čak izaziva čir, što je apsolutno netačno, pod uslovom, naravno, da se jedu umereno i da to nisu “najžešće” vrste. Dobra vest za one koji vole ljute papričice jeste naučno dokazana činjenica da njihov sastojak kapsacin (koji im daje ljutinu) deluje upravo suprotno – sprečava nastanak čira uništavajući štetne bakterije, a pritom stimuliše lučenje želudačnih sokova koji štite sluzokožu ovog organa. Ali to nije jedina blagodet koju donosi ovo povrće, inače omiljen začin u mnogim kuhinjama širom sveta.
Deluju protivupalno i ublažavaju bol
Na “udaru” kapsacina nisu samo opasne bakterije u probavnom traktu, već i mikroorganizmi u celom telu, a ova supstanca, osim toga, blokira proizvodnju materije koja je povezana sa nastankom upalnih procesa kao što je, recimo, artritis. To oboljenje, inače, izaziva vrlo jake bolove, koje kapsacin znatno ublažava, isto kao i druga bolna stanja.
Podstiču mršavljenje
Ljuti ukus čili papričica stimuliše stvaranje toplote u organizmu, zbog čega se troši više kalorija i, posledično, dolazi do topljenja masnih naslaga.
Održavaju zdravlje kardiovaskularnog sistema
Ljute papričice smanjuju nivo holesterola i triglicerida u krvi i sprečavaju stvaranje krvnih ugrušaka. Statistike pokazuju da ljudi u zemljama gde se ovaj začin tradicionalno koristi ređe obolevaju od srčanih bolesti, moždanog udara i tromboze.
Jačaju imunitet
Zahvaljujući visokom sadržaju vitamina C i beta karotena (provitamina A), samo dve kašičice čilija dnevno obezbeđuju neophodnu dnevnu dozu ovih korisnih materija važnih za prevenciju ogromnog broja oboljenja.
Sprečavaju nastanak raka
Naučna istraživanja pokazala su da kapsacin uništava ćelije raka i tako usporava širenje ove opasne bolesti, a najefikasnije deluje protiv tumora prostate. U slučaju karcinoma preporučuje se unos 400 mg kapsacina tri puta nedeljno.
Ukras u kući
Nema nikakvog razloga da se ne oprobate u uzgajanju ljutih papričica: veoma je jednostavno i ne zahteva previše truda. Napunite saksiju zemljom, posejte ih (seme se može naći u svim specijalizovanim prodavnicama) i redovno, ali umereno zalivajte. Ubrzo ćete dobiti žbunić s mnoštvom rumenih plodova koji će davati pikantan ukus jelima iz vaše kuhinje – varivima, salatama i jelima od mesa. Pritom će papričice biti prelep ukras na kuhinjskom prozoru ili na terasi.
Najžešća na svetu
Ljutina papričica meri se prema Skovilovoj skali čija je najveća vrednost 5.000. Prema Ginisovoj knjizi rekorda, najveći nivo postigao je hibrid čilija “Karolina riper” u kojem je izmereno neverovatnih milion i po Skovilovih jedinica! Ova žestoka “ljutica” sme da se drži samo za vrh peteljke jer direktan dodir s njom izaziva teške opekotine. Poređenja radi, japalenjo, nekada najljuća papričica na svetu, ima “samo” 2.500 Skovilovih jedinica.
Dodaj komentar