Novosadska fotografkinja Maja Salatić voli da od fotografije napravi san. Ona je oduvek sam volela da fotografiše, a otac joj je preneo tu ljubav. Uz nesebičnu pomoć kolege Ilije Gajinova je naučila mnogo o fotografiji i korišćenju programa za obradu fotografije, a danas najviše voli da radi sama, po svom osećaju.

Advertisement

– Fotografija je za mene ljubav, potreba, način da ljudima prenesem i pokažem ono što se u meni dugo krilo. To je želja za likovnim izrazom, a fotografija to može da bude. Kada uspem u tome da ljudi u mojim radovima vide mene, moju dušu i emocije, biću najponosnija na svetu.

Koja fotografija vas najbolje opisuje i zbog čega?

Ispod-oblaka
Maja Salatić ©

– Fotografija “Iza oblaka” je jedna od novijih i nešto iz čega će da se razvija moja ideja da od fotografije napravim san, viziju, sublimat mojih emocija i potrebe da ih prenesem onima koji žele da ih vide. Imam potrebu da ispričam priču, ali na svoj način, malo zamagljenu, meku, veoma emotivnu.

Šta najviše volite da fotografišete?

– Volim prirodu, tako da najviše fotografišem pejsaže, po tome me ljudi uglavnom prepoznaju. Često su to refleksije i voda. Ona me inspiriše i pokreće emocije, kojih mora da bude čak i u mojim pejsažima. Volim i ulične fotografije, one beleže ritam grada i njegovih stanovnika. Takođe, eksperimentišem dosta, zamišljam da je fotografija slikarsko platno, alati u Photoshop-u četkica, pa iz tih nekih zanosa i maštanja, nastaju moje omiljene fotografije, ako ih nakon svega toga, uopšte tako možemo i nazvati.

Gde tražite inspiraciju?

– Inspiracija je svuda oko mene. Posmatram svet oko sebe, bilo gde da se nalazim. Upijam i beležim sve što vidim, a dotakne me. Oni koji me znaju, rekli bi, pa to je skoro sve. Mislim da sam hipersenzitivna osoba, sa milionima piksela u očima. Duboko doživljavam svet koji me okružuje i prenosim to putem fotografije, a objektiv je tu samo da tehnički odradi ono što oči ugledaju i srce oseti.

Koliko vam je Novi Sad inspirativan za fotografisanje?

– Mnoge sate sam provela fotografišući moj rodni grad. Insiracije ima uvek, jer je dinamičan, živ, uvek različit. Najviše volim da se zavlačim u pasaže i uličice, tamo uvek pronađem lepe detalje, svedoke istorije i prohujalog vremena.

Dva-bela-labuda
Maja Salatić ©

Na šta ste najviše ponosi u vašoj dosadašnjoj karijeri?

– Ne bih mogla da kažem da imam karijeru fotografa i nikad sebe ne nezivam tako. Što se tiče karijere, ona je rezervisana za ekonomiju. Nemam ambiciju da dobijem neko fotografsko zvanje, niti da skupljam bodove na konkursima. Učestvovala sam na nekim, čak sam dobila i par nagrada, ali to nije moj prevashodni cilj.

Fotografija je za mene ljubav, potreba, način da ljudima prenesem i pokažem ono što se u meni dugo krilo. To je želja za likovnim izrazom, a fotografija to može da bude. Kada uspem u tome da ljudi u mojim radovima vide mene, moju dušu i emocije, biću najponosnija na svetu.

maja-salatic-reka
Maja Salatić ©

Kakvi su vam dalji planovi?

– Imam neke ideje. Došlo je do zasićenja, treba ići napred. Razmišljam o tome da radim nešto drugačije, nešto što bi bilo u vidu projekta, sa dobrom pričom. Obrisi se tek naziru, slike promiču pred očima i to je lep osećaj. Nadam se da ću uskoro imati više vremena da te ideje i realizujem.

Više o novosadskom modnom fotografu

ili

Pogledajte galeriju fotografija Maje Salatić

(Svako preuzimanje i objavljivanje ovih fotografija predstavlja povredu autorskih prava)

Advertisement

Ostavite komentar