Fotografije govore više od hiljadu reči, a ove nestvarne slike Dunava govore mnogo više od toga. Pitamo se šta bi se desilo kad bi i Dunav progovorio i otkrio sve tajne koje krije. Prve poljupce kraj reke, čarobne plovidbe, najlepše priče… Sve te tajne dobro čuva naš Dunav.
Fotografija Dunava autora Gorana Vujića asocira na mir koji ova reka pruža.
Izreka kaže da u Mađarskoj ima više pesama o Dunavu nego riba u njemu.
Novosađani vole onu Balaševićevu:
“I te sam noći preplivao Dunav, dubok i strašan.
Oprosti velika reko, al’ ja sam morao preko!
Dolazim, sto dukata donosim,
i kašmirsku maramu čudesnih boja.
Dolazim, da te opet zaprosim,
dok te drugom ne daju, ljubavi moja.”
O Dunavu su govorili mnogi, dok Dunav ne priča nikome.
“Prati me i kada me izgubiš iz vida. Ja ne bežim. Ti olako dižeš ruke, odustaješ. Pronađi me. Još sam u onoj mahali, u kaldrmastoj ulici pored Dunava.”
Dunav volimo i kada je toplo i kada je hladno i kada je sunce i kada je magla. Svako godinšnje doba na Dunavu je drugačije, a opet čarobno na svoj način.
Dunav asocira na slobodu, možda baš zbog toga Most slobode i Dunav predstavljaju posebnu inspiraciju fotografima. Bilo da ste s ove ili s one strane Dunava, videćete lepotu koja se rečima ne može opisati.
A kada padne noć? Kada padne noć ova reka pruža sasvim drugačiji doživljaj. Za sve pesnike, za sve noćne ptice, za sanjalice, za one koji vole da šetaju kejom, za zaljubljene…
I za one koji vole avanutre i provod na Dunavu i za one koji traže izgubljenji mir.
“Preplanula polja suncem zlatnim,
kraj Dunava, tamo gde sam rođen,
i gde opet želim da se vratim
plavetnilom toga jutra vođen.”
Ovo su bile najlepše fotografije Dunava po našem izboru.
Više o Dunavu pročitajte ovde
Dodaj komentar