Kažete da ne slušate klasičnu muziku? Varate se! Niste ni svesni koliko ste često u prilici da je čujete. Na primer, filmska muzika bogata je delima čije se godine broje u vekovima i koje potpisuju neki od najvećih imena klasične muzike.

Ludvig van Betoven: Peta simfonija

Advertisement

Betovenovu “Petu simfoniju” ste verovatno čuli, ako ne u školi na času muzičkog, onda sigurno na nekom filmu. Prema legendi, osmišljavanje čuvenog “Ta-ta-ta..” početka nije išlo glatko. Naime, Betoven je pokušavao da započne novo delo, ali inspiracija mu nije nadolazila. Sve dok neko nije zakucao na vrata. Međutim, malo ko će poverovati u ovu priču, zato što je Betoven u vreme pisanja “Pete simfonije” bio skoro 100 odsto gluv i nikako nije mogao da čuje kucnjavu.

Ričard Vagner: Evo je dolazi mlada

Ako ste ikad prisustvovali nekom venčanju, a verujemo da jeste, onda ste ovu melodiju sigurno čuli. Na ovu kompoziciju mlada u beloj venčanici odlazi do oltara gde je čeka dragi.  Međutim, poreklo ovog dela nas vraća do Else, Vagnerove junakinje iz opere “Lohengrin” koja hoda uz ovu melodiju. Zanimljivo je to što se brak između nje i Lohengrina ne završava hepi endignom.

Pogledajte koji muzički bendovi su zauvek promenili svet

Džordž F. Hendl: Haleluja

Hendl je izjavio kako ovu kompoziciju nije čuo u svojoj glavi, već da su mu na uvo svirali anđeli sa neba dok je gledao u prazan papir. Ovo delo se najčešće peva na Božić, a tradicija stajanja dok se delo izvodi potiče od Kralja Džordža II, koji je na premijeri morao da stoji zato što ga je uhvatio grč u nozi. A zlatno pravilo je da svi moraju da ustanu u prisustvu kralja ili kraljice.

George-Frideric-Handel-klasika

 

Ričard Vagner: Jahanje Valkira

Vagnerove opere možda niste gledali, ali ubeđeni smo da vam je kratkometražni crtani film “What’s Opera, Doc?” u produkciji Worner Brothers-a itekako poznata. U Vagnerovoj operi ćerke Votana, odnosno boga Odima, jašu konje kroz nebo kako bi okupili ubijene sa bojnog polja i poveli ih u Valhalu, odnosno Raj. Brunhilde, jedna od ćerki, krši zakon kada spašava živu ženu koja je u drugom stanju. Nerođenom sinu daje ime Sigfried koji potom izrasta u najvećeg ratnika u istoriji čovečanstva.

Johan S. Bah: Tokata i fuga u de-molu

Legenda kaže da je Bah iz dosade seo za orgulje i da je svirao sve dok rezultat nije bila ova kompozicija. Međutim, kao i ostale druge legende ni za ovu ne postoje dokazi, i iz tog razloga su pojedini muzikolozi tvrdili da Bah uopšte nije napisao ovo delo. Ipak, ono što se ne može osporiti jeste to da je Bah bio najbolji fugista svih vremena. Tokatu ste najverovatnije čuli u filmu “Fantom opere” gde se u podzmelju orgulje same sviraju.

Volfgang A. Mocart: Mala noćna muzika

Prema spisima Mozart je ovo delo napisao po porudžbini nekog bogataša kome je trebala “srećna muzika” za bal. U to vreme su kompozitor i njegova supruga patili od gripe. Jedva su imali novca za hranu, a i Mozartov otac Leopold je nedavno umro. Kompozitor nije bio u veselom i srećnom raspoloženju, ali nije smeo da odbije novac. U nekim zapisima stoji da je petnaestominutno delo napisao za svega nedelju dana. Kompozicija je objavljenja dugo nakon njegove smrti, 1827. godine.

mocart-mala-nocna-muzika-klasika

Ludvig van Betoven: Oda radosti

Poemu “Oda radosti” je na nemačkom jeziku napisao Fridrih Šilern, i ona bi najverovatnije ostala još jedna u nizu ljubavnih poema da nije Betovenove muzike. Danas je jedna od najpoznatijih poema zahvaljujući njemu. Francuski kompozitor Hektor Berlioz je tvrdio da je moderna muzika započeta ovom simfonijom. Međutim, britanski esejist i kritičar Džon Ruskin se nije mogao složiti s njim. Bilo kako bilo, “Oda radosti”je svakako bezvremena kompozicija koja će se, verujemo, slušati još dugo, dugo godina.

Ričard Štraus: Svitanje iz dela Tako je govorio Zarasutra

Štraus je kompozciju sastavljenu iz 9 delova napisao 1896. godine, od kojih se najviše istaklo delo “Svitanje”. Elvis Prisli ga je takođe koristio prilikom započinjanja svojih koncerata. Svetsku popularnost je “Svitanje” steklo Kubrikovim naučno-fantastičnim filmom “2001: Odiseja u Svemiru”. Ova kompozicija je često korišćena u filmovima i filmskim trejlerima.

Kristijan Petcold: Minueta u ge-duru

Mnogi su verovali da je ovo delo Bah komponovao svojoj ženi Ana Magdaleni. Međutim, ispostavilo se da je autor ovog dela Kristijan Petcold, a da je Bah samo prepisao note u svesku namenjenu supruzi, za koju kažu da je imala muzički talenat koji je želela da neguje. Petcold je bio poprilično popularan kompozitor svoga vremena. Minuetu je napisao negde oko 1721. godine, a umro je 1733. Petcoldovih radova nije mnogo preživelo. Bah je sve njegove kompozicije prepisao u “Beležnicu 1”, a sastavio je i “Beležnicu 2” gde je prepisivao dela drugih kompozitora.

Đoakino Rosini: Uvertira iz opere Viljem Tel

Dvanaestominutna uvertira koja je popularnost dobila zahvaljujući Warner Brothers-u i Looney Tunes crtaćima. Ritam ove kompozicije podseća na galopirajućeg konja, s toga se često koristio u crtaćima kada se junaci, kao što su Duško Dugouško i Elmer, međusobno jure.

 

Advertisement

Ostavite komentar