Pilot projekat registra ukradenih bicikala u gradu koji je novosadska policija pokrenula 2013. godine, pretvorio se u prvi registar ukradenih stvari u Srbiji. Građani su, osim bicikala, počeli da prijavljuju krađe telefona, alata, motora, šahtova, bušilica, kosačica…
Baza podataka, koja se ažurira svaki dan, sve je veća. Novi Sad je za sada jedini grad koji ima ovakvu bazu, a uspeh bi bio još veći kada bi i drugi gradovi u Srbiji pokrenuli sličnu akciju. Podaci bi tada bili umreženi, pa bi policija širom zemlje i prilikom rutinskih kontrola mogla da otkrije ukradene predmete.
Novosađanka Svetlana Jokić imala je pozitivno iskustvo sa registrom ukradenih predmeta. Njoj je prošle godine ukradena nego kosačica za travu iz dvorišta.
– Čula sam za registar ukradenih stvari i odlučila da odem u policiju. Kosilica je bila skoro nova, i znala sam da nema baš neke velike šanse da je dobijem nazad, ali odlučim ipak da odem, jer ne košta me ništa. Prošlo je bilo već mesec, dva, sigurno, kad su me nazvali iz policije. Već sam bila i zaboravila da sam prijavila nestanak. Pronašli su je prilikom pretresa jednog magacina. Bilo je tu još gomilu ukradenih predmeta, a među njima i moja kosilica, koju sam dobila nazad – priča ona.
Ako policija ne pomaže, tu je još jedna opcija. Na sajtu ciklonaut.rs postoji registar ukradenih bicikala. One koje zadesi ovaj peh, šalju podatke sa fotografijom svog dvotočkaša. Tu je obavezno lokacija sa koje je ukraden, detaljan opis i kontakt vlasnika. Često pronalazaču sledi i nagrada. Verovatnoća da dobijete bicikl nazad, možda i nije velika, ali nikad se ne zna. Možda ga neko prepozna i javi vam gde ga je video.
Na ovom portalu možete naći i korisne savete kako da sačuvate svog ljubimca. Najbolje formulisano pravilo glasi: Jedna od ove tri stvari treba da je uvek na biciklu: tvoja ruka, tvoja guza, ili dobar katanac. Doduše ni katanac nije apsolutna garancija da bicikl neće dobiti noge, odnosno točkove. U Srbiji bicikli možda ne vozi mnogo ljudi, ali ih zato redovno kradu.
Dodaj komentar