Šarmantni Futoški park jedan je od najlepših parkova u Srbiji, a da li znate kako je nastala ova kulturno-istorijska znamenitost kojom se Novi Sad ponosi? Ko je, osim majke prirode, zaslužan za ovu lepotu, i kojim neobičnim vrstama je dom? Donosimo vam odgovore na ova pitanja i mnoge druge zanimljivosti u vezi sa Futoškim parkom.

Advertisement

Park se prostire na površini većoj od 8 hektara. Od 1986. godine zaštićen je kao spomenik kulture od velikog značaja, a zajedno sa Jodnom banjom ima veliku kulturno-istorijsku važnost za grad Novi Sad i nezaobilazna je stanica svih koji posete naš grad.

futoski_park_staza
Foto: Milenko Stanković

Sadrži razne biljne vrste, a kada je tek nastao sađene su mnogobrojne egzotične i autohtone vrste. Šezdesetih godina rađeno je na sađenju novih vrsta, te se sada u parku može naći više od 100 različitih biljaka. Najviše ima visokih lišćara, stable likvidambra, sofore i crnog oraha, magnolije, kao i bele topole i veza.

Dok šetate Futoškim parkom verovatnom vam pažnju privlači stablo koje se nalazi ispred same zgrade banje. To je stablo platana i dominira svojom veličinom i lepotom. Najstariji zabeleženi primerci tulupanovca na javnim zelenim površinama u Novom Sadu nalaze se upravo u ovom parku. Osim nabrojanih, značajno je pomenuti i četinare – crni bor, kalifornijski libokedar, Pančićevu omorika i slične druge vrste, koji svojom lepotom doprinose šarmu ovog parka. Nisu retkost ni veverice koje će vam sigurno izmamiti osmeh na lice, ako ih primetite tokom šetnje.

veverica
Veverica u Futoškom parku / Foto: Dragana Vukmanović

Da li ste znali da se u parku nalazi i više geotermalnih izvora? Osim toga, u jugozapadnom delu parka nalazi se plitko jezero nepravilnog oblika. Do sada je blizu bušeno sedam bunara, a oni su bušeni na približno istoj dubini, te je voda u njima sa istim fizičkim i hemijskim osobinama.

jesen-futoski-park-davor-satara
Davor Šatara

Futoški park nastao je na početku 20. veka, a podignut je kao park specijalne namene oko jodne banje. Na ovom prostoru se nekada nalazila šuma, a park je nastao kada su za potrebe vodosnabdevanja Novog Sada kopali arterski bunar. Tada su pronašli geotermalne izvore, napravljeno je Varoško kupatilo – Jodna banja, a uz nju uređen je i park. Projektovan je u meštovitom stilu, kombinacijom francuskog i engleskog vrta, kao i većina drugih parkova tog perioda. I dalje se mogu prepoznati detalji iz prvog sačuvanog projekta iz 1907. godine čuvenog mađarskog pejzažnog arhitekte Armina Peca Mlađeg, iako projekat nikada nije do kraja realizovan. Posle toga, isti arhitekta koji je zaslužan i za rekonstrukciju Dunavskog parka, zaslužan je i novo uređenje Futoškog parka. Reč je o Ratiboru Đorđeviću, koji je pri uređenju parka 1964. godine, ostao dosledan svom stilu, ali i ubacio elemente svog prethodnika. Staze su pažljivo osmišljene, a odmorišta i cvetni parteri čine ovaj park idealnom oazom za odmor, šetnju i razmišljanje.

Pročitajte više o novosadskim znamenitostima

 

Advertisement

Ostavite komentar