O mešovitom braku se još uvek malo zna u našem regionu. Iako je polednjih godina smanjena verska diskriminacija na našim prostorima, prema rađenim anketama građani su najosetljivi na pitanje sklapanja braka sa pripadnicima različite veroispovesti.

Advertisement

Kako se o tome malo zna, ukoliko se emotivna veza i dogodi između članova različitih crkava, odgovore na svoje nedoumice traže uglavnom preko Interneta, odnosno na različitim forumima.

vencanje-burme-svadba
Izvor: flickr

– Dete sam iz mešovitog braka, a sad sam i sama u mešovitom braku, udata sam za muslimana. Ja nikada nisam imala problem sa identitetom, jer nam je bilo dopušteno da sami gradimo svoj stav i mišljenje. Nacionalnost je svakako odvojena od vere i to ne treba mešati – napisala je jedna od članica foruma.

Prilikom stupanja u brak mnogi imaju predrasude prema ljudima druge vere, zbog drugačijih običaja tokom venčanja.

– Lično bih u samom početku raskrstio s tim, tj. ne bih se uvlačio u bilo kakve veze s hrirćanima. Moje lično mišljenje je da na ovom području to uglavnom ne funkcioniše, ali izuzetaka naravno ima. Funkcioniše tamo gde je religija sekundarna stvar u životu, ali ako si vernik praktikant mogao bi imati problema – napisao je svoje mišljenje jedan član foruma  na temu brakova ljudi različite veroispovesti.

vencanice-izbor-novi-sad
pixabay.com

Ovako su neki od primera koji se mogu naći na forumima.

Kada nisu kršteni, ili je razlika u godinama veća od 15 u pravoslavlju se podrazumeva se kao smetnja. Sveštenici pravoslavne crkve problem različite veroispovesti budućih supružnika rešavaju tako što smatraju da, ako su oni došli u pravoslavnu crkvu podrazumevaju da mladenci žele da se venčaju po pravoslavnom obredu. Pravoslavna crkva nikada nije vršila duhovno nasilje, a to podrazumeva mešoviti brak, što znači da neko mora da pređe u pravoslavje, niti da je isključivo mladoženja pravoslavac. Žena ne mora da promeni veru, čak i drugi svedok (kuma) može biti njene veroispovesti. Što se tiče dece iz mešovitog braka deca uzimaju onu veru u kojoj su roditelji venčani. Na razliku od 15 godina između supružnika SPC gleda kao na smetnju, te se piše molba crkvenom sudu za razrešenje. Razlozi smetnje mogu biti roditeljstvo, interes, prisila… Crkva venčanje podrazumeva izmedju svojih članova, krstenih lica. Ako je osoba pripada jevrejskoj ili baptističkoj veri, hrišćanska verska zajednica ga tretira kao da nije kršten.

vencanje-svadba-prsten
Izvor: pixabay

Žene sa kojima se ne može sklopiti bračna veza pobrojane ne su u Kur’anskoj suri Žene str. 80., ajet 23. Bilo koju od spomenutih žena da čovek zaprosi ne bi se mogao realizovati bračni ugovor. Međutim da dođe do sklapanja bračnog ugovora on bi po automatizmu bio abrogiran. Musliman može oženiti pripadnicu  Islama, Hrišćanstva ili Židovstva, dok pripadnicu drugih religija koje nisu Nebeske, nije mu dozvaljeno da stupa s njom u brak. Za razliku od muslimana, muslimanki je dozvoljeno da sklapa bračnu vezu samo s pripadnikom Islama, u protivnom takav brak Šerijatski nije validan. Dete sledi veru oca, ali se muslimanka ne može udati za nemuslimana, jer je jedan i ptanje deteta u kojoj će veri onda biti.

Osoba koja je katolik mora da obeća da će se deca iz tog braka krstiti u katoličkoj crkvi i da će ići na misu. Jedno od to dvoje budućih supružnika mora biti katolik. Ako je jedna od te dve osobe muslimanske veroispovesti ili ateist mora se tražiti dozvola od biskupa za takozvano neslaganje u veri, na biskupu je da odluči, nekada odbije, a nekad ne.

Hrišćanski brak se uglavnom sklapa u crkvi. Brak sklopljen pred Bogom trebalo bi da traje ceo život, ali danas crkvene vlasti dozvoljavaju razvod, pa i sklapanje novog braka. Pravoslavni sveštenici krunišu mladence, dok je kod svih hrišćana uobičajena razmena burmi. Jevrejsko venčanje u sinagogi je dogovor dvoje ljudi koje blagoslovi Bog. Oni na venčanju gaze kristalnu čašu kako bi pokazali kako je ljubav dragocena i krhka. Muslimanski brak je rezultat dogovora dve porodice, a venčanje se obavlja u kući. Mladenci hinduističe veroispovesti 7 puta obilaze oko svete vatre, dok kod sika mladoženja vodi mladu oko sveteknjige. Kod sika je nevesta obučena u crveno, dok je u poslednjih sto godina u zapadnoj Evropi postalo uobičajeno da mlada nosi raskošne bele venčanice, što se smatra simbolom čistote i nevinosti.

Više o najlepšim venčanicama

 

 

Advertisement

Ostavite komentar