edit-pijaf-predstava
Izvor: Novosadsko pozorište

Nova predstava Novosadskog pozorišta/Ujvideki sinhaz “Piaf marche” omaž je čuvenoj Francuskinji koji će podsetiti na buran život i tragičnu sudbinu ove muzičke heroine. Njen život bio je pun borbe i preispitivanja.Predstava se premijerno igra 19. decembra u 19h, a repriza je 28. januara.

Advertisement

Prikazujući vreme u kojem su umetnici morali da prođu veliki put do priznanja, “Piaf marche” progovoriće o ekstremnoj ličnosti osobe čije pesme i danas imaju veliki muzički uticaj i čine značajan deo sveukupnog opusa francuskih šansona.

Projekat se radi u koprodukciji sa subotičkim pozorištem “Deže Kostolanji” a u Novom Sadu premijerno će biti izveden na dan kada bi Edit Pjaf napunila sto godina. Koreni francuske šansone mogu se naći u poeziji Bodlera, Verlena i Remboa, koji su svoju poeziju bazirali na ritmici reči i kratkim melodičnim formama. Ovi muzičari „bez gitare“, kroz poeziju i muziku, osmislili su tu simbiozu, taj umetnički izraz. U njihovim delima šansona se pojavljuje kao materijal kojem ritam, zvuk reči i muzika daju estetiku poezije.

Edit Pjaf najveći je umetnik francuske šansone. Kad je počela da peva ta je sitna, gotovo neprimetna žena opčinila sve. Glas joj je bio jak, pomalo prigušen, karakterističnog akcenta. Svoje pesme doživljavala je ekstatično i publika je mogla da oseti ponižavajuće siromaštvo, potčinjenost, muku ali i užitke ljubavi. Čak ni na vrhuncu slave nije zaboravljala svoje poreklo. Koliko god da je zarađivala, uvek je bila bez novca. Bila je velikodušna, rado je pomagala svima koji su joj se obratili. Otkrila je i finansirala neke od najvećih umetnika: Iva Montana, Žilbera Bekoa, Šarla Aznavura, Žorža Muskakija. Kao umetnik, ređala je uspeh za uspehom, svet joj je ležao pod nogama ali je ona sama privatno uvek bila nesrećna.

Advertisement

Ostavite komentar