Fotografije sa venčanja su večna uspomena na taj poseban dan. U poslednje vreme većina mladenaca odvaja čak i ceo dan, pre ili posle samog venčanja, kako bi otišli na Tvrđavu, u centar ili park, da se slikaju.
Ipak, ima i onih koji ne organizuju dobro vreme, pa matičara, venčanje u crkvi i fotografisanje, zguraju u 2h. Kasnije, kada gledaju slike, eto problema. Pitali smo novosadske fotografe koji rade na venčanjima šta im to najviše smeta kada fotografišu svadbe, koji su to zahtevi, i kako izlaze na kraj sa mušterijama.
Nenad Karlić
Mislim da fotografima najviše smeta ophođenje mladenaca i gostiju prema njima, jer u 99% slučajevima nije im bitan kvalitet fotografije, nego samo da bude što jeftinije. Tu su onda i gosti koji tokom čina venčanja smetaju svojim telefonima, tabletima. A kada ih zamolimo da se pomere, da uslikamo mladence, dešavalo se da budu jako drčni i neljubazni. Kada izradimo fotografije onda tek kreće cenkanje, kao na pijaci. Te stvari umeju da me izlude.
Aleksandar Milutinović
Fotografisati venčanja je mnogo nezahvalan posao. Ljudi su čudo. Hoće super slike, osvetljenje, čisto lice, a ne shvataju da nije sve do fotografa. Venčanje mora da se planira, a bitan deo je i fotografisanje.
Gde će se obaviti, kada, koliko vremena fotograf ima, da li mlada ima profesionalnu šminku, kakva je haljina. Problemi nastaju kada se ne odvoji dovoljno vremena, pa se svodi sve na improvizaciju. Mlada je onda nervozna, mladoženja neće da se slika, i nastaje čitava frka – kaže Aleksandar Milutinović.
Marko Pudić
Trudim se da ne dozvolim mušterijama da me izlude svojim zahtevima i prohtevima, ali u nekoliko navrata imao sam stvarno čudne želje klijenata. U nekoliko navrata one su bile neizvodljive. Nedavno su mi mladenci tražili fotografije zalaska sunca u 22h.
Marko Ristić
Najviše nas izluđuje kad mladenci hoće sve za džabe. I fotografa sa dobrom opremom, i sve fotografije u punoj rezoluciji, i book sa 100 listova, i sve to što jeftinije. Sve se svodi na to da mladenci hoće super fotografije, a nemaju poverenja u fotografa. I onda kada im kažem stani ovako ili ovako, dobijem odgovor: “To mi je glupo, neću”. Na kraju kad me ipak nekako poslušaju i stanu i vide sliku, uglavnom budu oduševljeni. Stalno moram da im govorim da mi veruju, jer se uvek trudim da napravim što bolju fotografiju.
Problema ima i kada nemamo dovoljno vremena za slikanje, kada prohtevi nisu realni u datim okolnostima. Dešava se da sala bude loše osvetljena, da je mračna crkva… Pritom, mlade hoće da uštede na profesionalnoj šminci, pa se onda žale što ih nismo sredili u photoshopu. A ne shvataju da za retuširanje treba mnogo vremena, i da je mnogo bolje dati 2.000 za šminkanje i imati lepše fotografije.
U ovom poslu sam preko 20 godina, i tada posao fotografa i kamermana su bili cenjeni i poštovani. Nikada nismo u rangu muzičara, ali ne daleko iza njih. A onda je postepeno počeo naš pad, počinju zakupi restorana, takmičenje ko će više restorana imati, gazde istih to koriste da podignu cenu zakupa… i kao rezultat toga, dolazi do takozvanog napucavanja, a kao posledica toga i revolt gostiju i domaćina veselja. Obzirom da je restoran pod zakupom, mladencima je fotograf bukvalno nametnut i normalno je da nemaju poverenja, za razliku od ranije kada su mladenci sami birali fotografa, kamermana, muziku. Sada nas tretiraju kao nužno zlo, i uglavnom ne žele da sarađuju, a za dobru fotografiju je to jedan od bitnijih uslova. Ovo nisam napisao da bi opravdao bilo koga, takođe već sam dovoljno mator da bih nešto isterivao, ali zarad ovog divnog zanimanja trebalo bi da se svi zapitamo – kako dalje, dali ćemo na kraju svi raditi za dnevnicu za gazde restorana.
E pa dragi moji fotografi mene nervira kad me na necijoj svadbi uslikat sesnaest puta i to bez mog znanja i onda trazite da kupim sve te slike po svemirskim cenama(150,200,300din! zavisi kako gde) zaradite vi tu basnoslovne sume ne sekiram se ja za vas!