Za ljubitelje metal muzike vezuju se brojni stereotipi – da su agresivni, da konzumiraju psihoaktivne supstance, da pripadaju nekoj satanističkoj sekti… Prosto nam je nezamislivo da se vesele uz Cecu, a još manje da na svojim plejerima puste Štrausa. Međutim, dvadesettrogodišnji Novosađanin Florijan Nađ je jedan od rekih koji je uspeo da spoji nespojivo: metal muziku i takmičarski ples.
Plesom je počeo da se bavi još sa sedam godina. Iako se on sam ne seća kako je to sve počelo, prema rečima njegovih roditelja jednog dana je samo ušao kod njih u sobu i rekao: „Ja želim da se bavim plesom“. Na takmičarski podijum je prvi put izašao 2002. godine i od tada postiže izvanredne rezultate.
Pohađao je srednju Elektrotehničku školu “Mihajlo Pupin” gde je fasciniran gitarskim umećem svog školskog druga Atile odlučio da se i on sam oproba u sviranju.
– Gitaru sam počeo da sviram sa 15 godina. Pojedinci su mi govorili da je to dosta kasno i da se sa učenjem počinje mnogo ranije. Imali smo kod kuće akustičnu gitaru koju je moj rođeni brat dobio od svog razreda za 17. rođendan, a otac mu je kupio i jednu knjigu za početnike. Međutim, nije bio dovoljno uporan i gitara je ubrzo počela da skuplja prašinu u ćošku sobe, sve dok je ja nisam uzeo u svoje ruke – ispričao je Florijan.
Kako kaže, počeci su bili preteški – nije umeo da naštima gitaru, lomio je prste i trpeo je velike bolove – ali nije odustajao. Posle samo 3 meseca vežbanja prvi put je nastupio zajedno sa bratom gde su na seoskoj priredbi izveli pesmu “Tears in Heaven” od Erica Claptona.
– Posle tog nastupa i mnogobrojnih uvežbanih pesama Lajoš Pongo, vrhunski muzičar i producent, prepoznao je moj talenat i počeo me je podučavati muzičkom teorijom i studijskim snimanjem. Posle toga sam dobio i svoju prvu električnu gitaru na kojoj i dan danas sviram – rekao je on.
Prema njegovim rečima, njegovi dani umeju da budu zaista teški i dugi.
– Moj dan počinje u 6 sati ujutru. Popijem kafu sa ocem, potom spakujemo alat u auto i odlazimo u nove radne pobede. Uglavnom radimo do nekih 17h. Žurimo kući kako bih se na brzinu istuširao i jeo, i potom otišao u salu gde pomažem svom treneru Mihajlu sa podučavanjem plesnih polaznika. Posle tih časova dolazi moja partnerka Milena sa kojom treniram do kasnih sati. Naravno, ukoliko se desi da imam neku svirku, skratimo trening i odlazim u kafić gde me čekaju moji drugari iz benda kako bismo zabavili masu i pritom zaradili koji dinar – kaže Florijan.
Saznajte da li su plesači uglavnom gejevi
Ples i metal muzika spadaju u dva totalno različita sveta koja je on vešto spojio.
– Ja nisam tipičan metalac. Slušam sve što se dopadne mojim ušima. Dok treniram prepustim se vrelim latino-američkim ritmovima, a posle kada stignem u svoj skromni dom, pustim metal i rok muziku koja mi upotpunjuje duh – ispričao je on.
Zahvaljujući plesu u sviranju je postao ritmički tačniji, a gitara mu je pomogla da muziku počne slušati na drugačiji način.
– Definitivno mi ples mnogo pomogao u studijskom snimaju. Ne volim da se hvalim, ali su mi producenti govorili da sam jedan od retkih studijskih gitarista koje ne treba kompjuterski prepravljati. Isto tako mi je i gitara mnogo pomogla u plesu. Sada mnogo pažljivije slušam muziku, a samim tim su mi neki koraci ritmički mnogo jasniji nego ranije – kazao je Florijan.
Florijan želi da nastavi da živi “dvostrukim životom”. Ali kako kaže, prva želja mu je da u plesu ostvari dobre rezultate, da nauči što više i da na taj način postane jedan od boljih plesnih trenera u Srbiji, ali i šire. San mu je da otvori svoju plesnu školu zajedno sa svojom partnerkom Milom. A uz smešak dodaje i da ne bi bilo loše kada bi svirao i u nekom poznatom bendu.
Pogledajte na videu ispod kako Florijan svira.
Dodaj komentar