Balet Uspavana lepotica nastao je kao idealan spoj delovanja nekoliko izuzetnih ličnosti i okolnosti koje su se u ruskom pozorišnom životu odigravale devedesetih godina XIX stoleća. Na mesto direktora ruskih carskih pozorišta postavljen je Ivan Aleksandrovič Vsevoložski, obrazovan čovek reformatorskog duha. On je pozvao tada već proslavljenog Petra Iljiča Čajkovskog da napiše balet za Marijinski teatar u Petrogradu, za koji je on zajedno s poznatim koreografom Marijusom Petipaom napisao libreto, inspirisan čuvenom bajkom Šarla Peroa (1628-1703). Čajkovski je pristao, i trinaest godina posle Labudovog jezera, koje je na premijeri doživelo neuspeh, iz vrlo bliske saradnje Čajkovskog i Petipaa, dve ličnosti snažne individualnosti i različitog načina rada, nastalo je jedno je od najlepših dela klasične baletske literature, koje već oko sto trideset godina traje na svetskim pozornicama.
Praizvođenje baleta Uspavana lepotica održano je u januaru 1890. na sceni Marijinskog pozorišta u Petrogradu. Ubrzo je balet postao sastavni deo ruskog baletskog repertoara. U zapadnoj Evropi balet je prvi put izveden u londonskom Alhambra teatru 1921. godine u koreografiji Nikolaja Sergejeva, sa čuvenim igračima Ruskog baleta Sergeja Djagiljeva. Jugoslovenska premijera održana je 16. juna 1927. u Beogradu, pod naslovom Očarana lepotica. U Srpskom narodnom pozorištu balet je izveden 6. aprila 1971. povodom 20-godišnjice postojanja Baleta.
Balet Uspavana lepotica izvodi se sa manje ili više odstupanja od originalne verzije Marijusa Petipaa, velikog reformatora ruskog klasičnog baleta, no činjenica je da su pojedine koreografske varijacije ostale nepromenjene.
Muzička partitura P. I. Čajkovskog za taj balet tada je bila veoma moderna, jer je zvukom opisivala karaktere i psihologiju pojedinih ličnosti i dočaravala atmosferu bajke. Muzika je imala „ruski duh“ koji se ispoljavao u istančanoj osećajnosti, liričnosti i prirodnosti kojom se zvukom priča „francuska bajka“. „Izgeleda da će muzika ovoga baleta biti jedno od mojih najlepših dela. Siže tako poetičan, tako blagorodan za muziku, toliko me je očarao i oduševio da sam pisao muziku sa onom toplinom koja uvek uslovljava vrednost jedne kompozicije“. (Iz pisma Čajkovskog Nadeždi fon Mek).
Čarobni svet lepote, mašte i snova Uspavana lepotica prikazuje fabulom o usnuloj princezi, koju nakon stogodišnjeg sna budi mladi, lepi princ. Posebnu privlačnost ovog dela predstavlja sjaj dvorskog života u raskošnoj slikarskoj i koreografskoj inscenaciji, veliki baletski ansambl s mnogobrojnim solistima koji imaju mogućnost da pokažu sve bogatstvo ne samo svoje klasične igračke tehnike, već i svoju muzikalnost i suptilnu osećajnost kroz varijacije i igre parova. Vrhunac tog praznika klasične baletske umetnosti je veliki duet (Grand pas de deux) princeze Aurore i princa Dezirea, koji i u muzičkom i u koreografskom pogledu predstavlja i vrhunac baleta.
Prva premijera Uspavane lepotice je održana 6. aprila 1971, povodom 20-godišnjice postojanja Baleta SNP.

dance-uspavana-lepotica
Izvor: Pixabay ©
Advertisement

Predstava traje dva sata i 40 minuta, sa dve pauze.
Koreografija i režija: Vladimir Logunov, prema originalnoj koreografiji Marijusa Petipaa
Dirigent: Đorđe Pavlović, k.g. / Mikica Jevtić
Scenograf: Boris Maksimović
Kostimograf: Mirjana Stojanović Maurič
Baletmajstor repetitor: Oksana Storožuk
Repetitori: Vesna Brkić, Branka Gligorić, Andreja Kulešević

Igraju:

Kralj: Gleb Sumanov
Kraljica: Marijeta Virag
Princeza Aurora: Ana Đurić
Princ Dezire: Andrej Kolčeriju
Katalabit, ceremonijal majstor: Ranko Lazić.

Izvor: snp.org.rs

Advertisement

Ostavite komentar