O onome o čemu se ne može teoretisati, treba pripovedati –rekao je u jednom razgovoru Umberto Eko, parafrazirajući poznatu krilaticu filozofa Ludviga Vitgenštajna. Na pitanje zašto je pripovedao, Eko je odgovorio jednostavno – da se oslobodi opsesije.

Advertisement

Ovaj poznati, ne italijanski, već svetski pisac, knjževni kritičar, semiotičar, esejist, istoričar srednjeg veka, umro je 19. februara u 85. godini. Svetsku slavu stekao je delima sa područja teorije književnosti i semiotike Otvoreno delo i Rasprava o opštoj semiotici, a kasnije i romanima.

Umberto Eko je kao semiotičar proučavao kulturu preko znakova i simbola, sredstva masovnog informisanja u okviru semiologije i estetike, objavio je više od 20 eseja, predavao je na najstarijem evropskom Univerzitetu, u Bolonji, a svoje znanje i neograničenu moć imaginacije objedinio u sedam romana. Bio je saradnik mnogih naučnih časopisa u Evropi i Americi, kao profesor gostovao je na mnogobrojnim fakultetima širom sveta, bio odličan poznavalac istorije i umetnosti srednjeg veka, a rodio se u Aleksandriji 1932. godine.

Govorio je o knjigama kao hodnicima uma, a takođe je smatrao da moderno doba ne znači i kraj knjige, već da će pravi ljubitelji knjiga ipak birati klasični način čitanja, ne preko raznih uređaja za čitanje. Ne samo Petar Pan, već moj Petar Pan, objasnio je jednostavno u jednom intervjuu. On se lično u svojim romanima doticao teorija zavere, a u istom intervjuu objasnio da ga ne podstiče sama teorija zavere, već paranoja koja se širi manipulacijom činjenica. U romanima Fukoovo klatno i Praško groblje, bavio se teorijom zavere koja ja imala najkrvavije posledice. Reč o Protokolima sionskih mudraca, a posledica je – holokaust.

Prvi roman ovog filozofa, napisan 1980. godine Ime ruže preveden je na 47 jezika i prodan u više od 30 miliona primeraka, jedinstven je primer filozofskog krimi romana. Uspešno rekonstruišući fizičku i duhovnu atmosferu jedne opatije iz srednjeg veka, Eko pažljivo uvlači čitaoca u vrtlog neobjašnjivih zbivanja, uspevajući da uprkos, filozofskoj težini, održi pažnju čak i kod onih čitalaca koji preferiraju lako štivo. Šest godina kasnije po knjizi je snimljen istomeni film sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi, a prodaja romana je skočila. Poslednji njegov roman Nulti broj objavljen je prošle godine.

On jeste, ili je bio, po mnogo čemu, veliki čovek. No baš je zato čudan. Samo sitni ljudi deluju normalno. (Ime ruže, Umberto Eko)

Provedite zanimljivo veče uz novu knjigu Frensisa Skota Ficdžeralda

Advertisement

Ostavite komentar