Regina Hajnal i Siniša Mihajlović su imena koja se u plesnim krugovima izgovaraju zajedno. U pitanju je mladi plesni par koji je dva puta zaredom osvojao titulu državnog prvaka u latino-američkim plesovima. Ovo dvoje osamnaestogodišnjaka je za dve godine zajedničkog rada uspelo da ostvari ono o čemu neki sanjaju ceo život, a to je biti najbolji među najboljima. Osvajanjem državnog prvenstva plasirali su se na međunarodno plesno takmičenje  u Moskvi. Braneći boje reprezentacije Srbije zauzeli su 58. poziciju.

Koliki teret nosi titula dvostrukih državnih prvaka?

– Nije lako, zaista. Ljudi očekuju od nas da svaki put budemo najbolji. Svi žele da nas pobede, uporno rade na tome i upravo zbog toga nas dvoje moramo raditi dvostruko više kako bismo zadržali prvo mesto. Mnogo mi je drago što smo i ove godine postali državni prvaci, ali to iziskuje još veći i teži rad.

Da li je vaš najveći uspeh plasman na međunarodno takmičenje ili titula državnog prvaka?

– Te dve stvari su povezane. Samo par koji osvoji državno prvenstvo i par koji je prvi na rang listi po bodovima, a i tamo smo na prvom mestu, ima priliku da izađe na svetsko takmičenje. Za mene je najveći uspeh naše prvo zajedničko državno prvenstvo, jer smo tek počeli da plešemo zajedno i odigrali smo baš baš dobro. Takođe, navijanje je bilo fenpomenalno a to nam mnogo znači.

ples-intervju-latino-ples

Šta je u plesu najbitnije?

– Mnogo toga je važno, ali polazi se od ljubavi prema plesu zapravo prava predanost pokretima. Zatim su bitni lojalnost i poštovanje partnera, kao i uvažavanje trenera, sudija i naročito konkurencije. Novac, nažalost, igra veliku ulogu u plesu. Ali svakako, mislim da bi svi trebali da se okušaju, makar rekreativno. Ples ne zahteva mnogo, a dosta daje i što mi je posebno važno –  čovek se stvarno bolje oseća posle treninga.

 Kako uspevate da se izborite sa troškovima?

– Moji roditelji nas finansiraju i radiće to dok god budu mogli, ali mislim da će vremenom biti sve teže i teže. Često putujemo u inostranstvo kao deo plesne reprezentacije Srbije i niko nam novčano ne pomaže. Tražili smo sponzore, ali nigde nikog. Ljude ovo ne zanima, koliko sam mogla primetiti. Nije nam lako. I upravo zbog toga sam jako zahvalna svojim roditeljima što su uvek pored mene, što dolaze na svako moje takmičenje, eto sad već deset godina.

drzavno-takmicenje-ples

Kako se osećate dok plešete?

– Jako sam srećna, stvarno jako. Na takmičenjima sam nervozna, ali i uzbuđena, jer jedva čekam da pokažem gledaocima šta znam. U stvari, uvek želim da ih očaram, da dožive moje pokrete kao svoje. Na treninzima je potpuno drugačije, tamo se često iznerviram kad nešto ne ide onako kako bi trebalo.

Da li želite da se profesionalno bavite plesom?

– Da, naravno, ali u insotranstvu. Razmišljala sam o plesnoj akademiji, ali sam odustala kad sam shvatila da se tamo ne bave samo ovim plesovima. Treba znati mnoge igre pa mislim da meni to ne bi išlo.

ples-prvakinja-latino-plesovi

Može li se živeti od plesa kod nas?

– U Srbiji definitivno ne. Ljudi ni ne znaju šta su standardni, a šta latinoamerički plesovi. Publike na takmičenjima jedva da ima, to su uglavnom roditelji učesnika i po koji prijatelj. Mislim da je to jako tužno.

Ko je po vama najveći neprijatelj plesača?

– Drugi plesači nisu problem. Njih ni ne gledam kao neprijatelje. Svi se mi dobro slažemo van podijuma. Za vreme takmičenja prijateljstvo ostavljamo po strani, ali i tamo moramo poštovati jedni druge i pravilno se ponašati. Ni kostimi nisu problem. Ja obožavam da nosim svoje plesne haljine. U njima se osećam bolje, lepše, snažnije. Najveći neprijatelj plesa su definitivno povrede, koje sa sobom donose tugu, stres i bes, ali svako treba da nauči kako se sa tim izboriti.

 

Anita Čolak

Advertisement

Ostavite komentar