srpsko-narodno-pozoriste-novisad snp

Ne, ovo nije priča iz žute štampe. Ovo je priča o operi. Ali neću vam pričati ni o izvrsnom orkestru, ni o savršenom libretu. Neću vam reći koliko dugo se jedan solista sprema za ovakvu ulogu, ni ko je kompozitor i režiser, jer ćete verovatno zaboraviti. Ispričaću vam priču o pozorištu, o kulturi, o operama komponovanim u prošlom veku, čije teme su aktuelne i danas.

Advertisement

Pre odlaska na samu operu, razgovarala sam sa Željkom Andrićem, solistom u Srpskom narodnom pozorištu. Poveo me je iza scene, gde sam videla jednu sasvim drugačiju sliku pozorišta. Police, ormari, zavese, stolovi, merdevine, stolice, bili su na sve strane. Scena koju publika vidi je u stvari najamnji deo bine. Iza je jedan sasvim drugačiji svet. Tu je frka. Tu su takozvani džepovi gde se glumci u toku predstave presvlače, šminkaju, gde u hodu razgovaraju jedan sa drugim. Ovde nema mesta za greške. U toku je proba, i polako produžavamo ka klubu u SNP-u gde se okupljaju umetnici.

kneginja-cardasa- predstava
Izvor: SNP

Sa Željkom sam razgovarala o novoj operi Omnibus koja je pre nekoliko dana premijerno izvedena na sceni Pera Dobrinović. Ovo je sasvim drugačija opera od takozvanih gvozdenih opera, koje se izvode godinama, poput Toske i Travijate. Omnibus je kratka opera, koja se zapravo sastoji od 3 opere, osmišljena tako da privuče publiku u pozorište. Onu publiku koja nikada ne bi došla na operu.

– Ljudi u Srbiji jednostavno nemaju naviku da idu u pozorište. U Štac operi u Beču red je 100 metara ispred vrata kada se daje neka opera. Karte za opere rasprodate su godinu dana unapred. Kod nas se nekad desi da nas na bini, zajedno sa orkestrom ima 200. A u publici ima 100 ljudi. Nadamo se da će ovakve opere biti zanimljivije publici i da ćemo im se nekako približiti – kaže Željko, koji u Omnibusu igra u sve 3 kratke opere.

zeljko-andric-snp-pozoriste
Foto: Srđan Đurić ©

Na opere u Beču dame dolaze u svečanim haljinama, muškarci u frakovima. Na premijeri opere u Novom Sadu nije bilo svečanih toaleta, ali sala je bila puna, karte rasprodate, publika zadovoljna. Iako sam sa Željkom razgovarala o sve 3 opere pre premijere, pravi doživljaj bio je tek kada sam operu pogledala. Ništa slično ranije nisam gledala, jer moram priznati bila sam među onima koji su uvek nailazili izgovore da operu jednostavno preskoče. Drama, komedija, balet, sve je bilo super, ali opera me nikada nije privlačila.

Omnibus je promenio moje mišljenje već nakon nekoliko scena. Na binu je izašla Darija Olajoš Čizmić, sopran, prvakinja opere. Ona je u operi Telefon Lusi, starleta, sponzoruša, opsednuta svojim telefonom, selfijima, šminkom i novim Guči krpicama. Ona ne čuje svog dečka koji pokušava da je zaprosi. Ne vidi njegov očaj, zanemaruje njegovo klečanje i ispruženu ruku. Važniji je Viber. Poznata situacija, zar ne?

omnibus-zeljko-snp
Foto: Srđan Đurić ©

Kraj ovog dela je zanimljiv, Željko iza zavese, dok ga publika ne vidi peva dok ga šminkerka sprema za sledeću ulogu u operi Bridž, gde mu je lični opis potpuno promenjen. Parovi igraju bridž, i svako od njih u jednom momentu, otkriva šta misli dok baca karte na sto. Ko vara ženu, ko samo želi da kupi novi šal, ko je perverznjak, ko je tu sa kim, i da li iko razmišlja o bridžu i o sledećem potezu? Opet poznata situacija.

U trećoj mini operi žena vara muža, i on je negde na polovini opere, ubije. Zatim se vraćamo unazad i otkrivamo kako je došlo do ovoga. Neću vam sve ispričati, Omnibus je definitivno opera koju treba da pogledate.

U pozorištu se stalno igraju i druge predstave, za slučaj da ste još uvek skeptični prema operi. I neće vam biti dosadno. Interesantno je pogledati nešto što je drugačije. Zamenite odlazak u klub, odlaskom u operu. Ako odete u Beč, zašto ne biste sedeli pored predsednika Vlade ili uglednog književnika i slušali Jonasa Kaufmana, najboljeg solistu na svetu? Osećaj je lep, drugačiji, nesvakidašnji. Nećete ga iskusiti uz glasnu muziku i dim cigareta. Pozorište je skroz okej.

Pogledajte repertoar za decembar

Advertisement

1 komentar

Ostavite komentar