Oskar Veidt je tattoo majstor iz Novog Sada, drugačiji od drugih, prepoznatljiv po svom radu i poseban po preciznosti i detaljima. Njegov studio Tattoo spot Chicken leg nalazi se u prolazu broj 18 u Zmaj Jovinoj ulici, a za Luftiku govori o svojim počecima, omiljenim tetovažama i načinu na koji je tetoviranje promenilo njegov život.
Kako si počeo da se baviš tetoviranjem?
– Ja sam se odavno tetovirao i družio sa sličnim ljudima i voleo sam da crtam, pa me je to nekako privlačilo. Od trenutka kad sam povukao prvu liniju na koži, rekao sam sebi okej, ovo je uzbudljivije nego da se ja tetoviram, radiću sve što je potrebno, naučiću sve što treba, vežbaću da bih se ovim bavio. Kada sam uzeo mašinicu, prvih par dana sam tetovirao pomorandže i nisam mogao da izdržim, morao sam na sebi da povučem par linija. Kad sam video šta sam uradio, da sam ostavio na koži nešto za čitav život shvatio sam kakva je ovo zapravo odgovornost – da nekome ostavljaš trag do kraja života.
Šta ti je najdraže u procesu tetoviranja?
– Volim kad mi neko dođe sa idejom, a ja napravim nešto od toga, i posle ta tetovaža živi svoj život. Nedavno sam video tetovažu koja sam radio nekom dečku koji peva u jednom bendu, a onda kada sam primetio svoje tetovaže, shvatio sam da one žive svoj neki život, putuju, ljudi ih vide, možda pričaju o tome. Nema to veze sa egom, ne uzdižem ja sebe, ali uživam kad vidim svoj rad posle nekoliko godina. Onda mi se vrati ceo daj dan sa svim detaljima, o čemu smo pričali, šta smo radili i slično. Pre nego što sam počeo da se bavim tetoviranjem, nisam naročito pamtio, osim kada sam ja išao da se tetoviram. Tako je i sad, zaboraviću možda ime osobi, ali povezujem rad sa licem, i zapamtiću sve što se desilo taj dan dok smo radili tetovažu. Takođe mi je bitno da se upoznamo i da se međusobno razumemo, da bude prijatno i meni dok radim i osobi koja se tetovira.
Oskar ima korisnu naviku, da pre tetoviranja održi besplatne konsultacije, na kojima sa mušterijama razgovara o svemu što je važno u vezi sa tetoviranjem. Priča o održavanju, zarastanju tetovaže, zakazivanju termina, pa se tek onda razgovara o dizajnu. Međutim, ako neko nije u mogućnosti da dođe lično, Oskar je spreman da sve objasni i preko mejla ili Facebook stranice.
Koja tetovaža ti je baš ostala u sećanju?
– Prvu veću i kompleksniju tetovažu radio sam na rođenom bratu, tad sam bio na početku i razmišljali smo šta može da se uradi da bude ludo, zanimljivo i pomalo mračno. Odlučili smo se za lobanju jelena, rogove od druge životinje i insekt Tiski cvet. Dugo smo je radili, imali smo vremena da sve lepo osmislimo, a ceo taj period mi je jako zanimljiv, to druženje sa bratom koji mi je dosta pomogao da se pokrenem. Napravili smo nešto što se možda ne viđa svaki dan, neko i ne skonta šta je tačno, a opet je jako kul.
A kada traže nešto nežnije?
– Kada traže nešto nežnije, radim sa Sonjom Paunom, koja osmisli dizajn. Kažem nežnije, jer ne volim da delim tetovaže na muške i ženske, dolazi mi i dosta devojaka da radimo neke opasnije, ali ova je nekako drugačija, ženstvenija.
– Najveći pritisak imam kada radim nešto jednostavnije što zahteva vrhunsku preciznost, iako mi prave linije od starta nisu bile problem. Na primer, kada je reč o kružnicama oko ruke, to zahteva preciznost, jer ruka nije valjak, pa je nije uvek baš lako postaviti, a ključnu ulogu u ovakvim tetovažama igra položaj.
Kakvi dizajne ne voliš da radiš?
– Ne radim oružja, crkvene simbole, nije da to ne odobravam, već ne mogu sebe da zamislim da uložim toliko vremena u nešto što meni nije zanimljivo. Nisam ja tu da kritikujem nekog, jednostavno to ne radim. Nisam od starta tetovirao sve što mi padne na ruku, jer sam prihvatao ono što je meni zanimljivo. Svaki put dolazi neko sa kompletnom drugačijom idejom, pa radim raznoliko i verujm da svako može da oseti deo mene u tim tetovažama, bila to najjednostavnija slika ili nešto kompleksno. Jako mi je bitno da se ne izgubim u tim zahtevima. Ne radim tuđe radove, neko se trudio da nacrta nešto, potrošio sate da osmisli dizajn i sad ću ja za dva minuta da prekopiram. Ne radim takve stvari. Ne radim realizam, portrete, jer jednostavno mislim da posle određenog vremena kako koža gubi na oštrini, i tetovaža gubi svoju jasnoću. Otvoreno pričam sa svakim, ponekad napravimo kompromis i oni znaju da šta će dobiti. Predočim im sve informacije i objasnim da nekada i par centimetar znači jasniju tetovažu, pa ne bude problema.
Šta ti je najdraže da tetoviraš?
Volim da radim životinje, biljke, geometrija mi je uvek zanimljiva i tad se trudim da to bude oslobođeno viška detelja, ali opet sadržajno. Uvek se trudim da dam što više, naročito kad je reč o geometriji, da se mušterije iznenade koliko je to oštro i precizno, ali opet uživam i u kompleksinijim stvarima kao što su dinosaurusi. Na primer, radio sam tetovažu dinosaurusa jednoj devojci, ali hteli smo da ne bude naročito opasan, smanjili smo bodlje i promenili pogled, pa sad deluje kao devojčica.
Kako je tetoviranje uticalo na tebe?
– Volim tetoviranje jer me to povezuje sa ljudima. Inače nisam naročito društven, ali ovo me je približilo ljudima. Na neki način me otvara, i ja saznajem neke nove stvari, svaki put nešto novo naučim, postajem neki novi ja.
Oskarov rad možete pratiti na Facebook stranici Tattoo spot Chicken leg i istoimenom Instagram profilu.
Novosađanka koja je oduševila Italijane
Dodaj komentar