Dragana Jovanović-Boka, transakciono-analitički psihoterapeut, u agenciji „Life coaching“ radi od 2009. godine. Autorka je brojnih radionica, a poslednja u nizu bila je na temu prepoznavanja i razvijanja bliskosti u partnerskim odnosima.

Šta je bliskost?

Advertisement

– Bliskost se sastoji od mnogo načina postojanja, ponašanja, osećanja i mišljenja.  To je mesto gde su oba partnera spremna da se posvete jedan drugom, otvoreni i sa poverenjem. Način uspostavljanja bliskosti zavisi od predstava i iskustva oba partnera i zbog toga se bliskost definiše u zavisnosti od oba partnera. U odnosu bliskosti partneri razumeju jedan drugoga, čak i ako ne osećaju slična osećanja.

Kako razviti bliskost?

– Razvoj prave bliskosti uključuje spremnost da napustimo svoje strahove dok smo sa partnerom razumevajući njegove strahove. Značajno je oslobađanje od destruktivnih obrazaca ponašanja i lišenje odnosa od lične potrebe za moći. Neki od elemenata partnerske bliskosti predstavlju razumevanje dinamike svoje veze i razvoj veština komunikacije uz relaciju poštovanja, međusobno izlaženje u susret potrebama partnera, poboljšavanje seksualnosti i razvoj nege, razvoj zajedničkih interesovanje i duhovne povezanosti, ponovo otkrivanje radosti u zajedničkim trenucima i kreiranje podržavajućeg okruženja.

muz-zena-sreca-brak

Da li izreka „Happy wife, happy life“ zaista predstavlja jedini put do srećnog braka?

– Za kvalitetan partnerski odnos u kojem je prisutno osećanje zadovoljstva, za osećanje ostvarenosti u partnerskom odnosu, potrebne su obe strane. Postoji u našoj kulturi uverenje da srećna žena jeste oslonac uspešnog muškarca, ali je pitanje šta je potrebno tada ženi da ostvari svoje zadovoljstvo i kako tome partner doprinosi. Ne postoji kvalitetan odnos ukoliko samo jedna strana daje, a druga uzima, kako kažu „ljubav je ono što daš, a ne ono što uzmeš“. Zbog toga su razgovor, podrška, bliskost i pokazivanje ljubavi ključni za osećanje zadovoljsta u partnerskom odnosu.

Koje su to situacije zbog kojih ljudi dolaze na terapije?

– Problemi zbog kojih ljudi dolaze na psihoterapiju su različiti: od svakodnenih problema sa prijateljima, roditeljima, partnerima, u organizaciji, do hroničnih problema poput anksioznosti, depresije, psihosomatskih tegoba, afektivnih stanja, na nekih način teškoća u prilagođavanju na realne životne okolnosti. Ponekad je problem vezan za separacije ili gubitke u porodici i proces tugovanja i pomoć u prilagođavanju na novonastale okolnosti. Na terapiju dolaze pojedinci, parovi, porodice, a često se rad organizuje i u grupama koje na neki način povezuje sličan problem.

psihoterapija-muskarac-psihoterapeutKo je inicijator dolaska na terapije: žena ili muškarac?

– Postoji uverenje u javnosti da uglavnom žene dolaze na psihoterapiju. Iskustvo pokazuje da se sve veći broj muškaraca javlja na psihoterapiju. Ipak postoji razlika u momentu javljanja na psihoterapiju. Žene se češće javljaju kada je problem u nastajanju ili traje neko vreme, a muškarci češće kada iscrpe sve svoje resurse i uoče da ne mogu dalje. Kulturološka poruka da muškarci moraju da budu jaki, snažni i u stanju da rešavaju sve probleme značajno otežava i odlaže njihovo javljanje. Kada je grupni rad u pitanju, radionice ili terapijske grupe, žene su češći članovi, a muškarci retki. Ponekad je važna raznolikost u grupi i suočavanje sa različitim pogledima na realnost i emocionalnim reakcijama koje pomažu međusobnom razumevanju i prihvatanju sličnosti i različitosti. Nije toliki problem kako te ljudi vide, nego sa kojim problemom ostajemo zbog osećanja stida i moguće neprijatnosti.

Saznajte šta se dešava kada u kasnim 20-im pukne duga veza

Koji parovi najčešće dolaze na terapije – mlađi ili stariji?

– Na terapiju dolaze parovi različitih godina i parterskog staža. Međutim, se se više pojavljuju i parovi koji se nalaze u fazi adaptacije na zajednički život, u prve dve godine formiranja zajednice. Dolazak je vezan za različite stresne okolnosti, ali i za dinamiku iz različitih razvojnih faza parterkog odnosa, u fazi „medenog meseca“, fazi prilagođavanja, fazi roditeljstva, faza praznog gnezda i starosti. Najčešće dolaze na psihoterapiju kada osećaju da više ne znaju kako da reše problem i najčešće kada problem već dugo postoji u odnosu.

Da li ste imali prilike da radite i sa gej parovima?

– Na osnovu mog iskustva, psihodinamika relacije u partnerskim odnosima u homoseksualnoj zajednici se može uporediti sa dinamikom u heteroseksualnim zajednicama. Problemi komunikacije, ljubomore, bliskosti, autonomije, relacija sa primarnim porodicama, su problemi koji su karakteristični za sve partnerske zajednice.

muz-zena-nesuglasice-svadja

Kako sprečiti brze i učestale razvode?

– Povećanjem svesti i značaja svesnog i zrelog odabira partnera, koji se ne zasniva samo na strasti, nego i na zajedničkim vrednosti, interesovanjima i međusobnoj fleksibilnosti, ali i ličnoj autonomiji, na neki način prevenira pogrešne odabire partnera. Kada problem nastane u braku, radom na problemima je jedino moguće prevazići problem, a ne izbegavanjem problema ili prebacivanjem problema na drugog partnera. Potrebno je uložiti sopstvenu motivaciju i trud u prevladavanje problema, nakon čega osećaj zajedništva može biti samo jači, a odnos bliskosti veći. Psihoterapija partnerskog odnosa podržava razvoj zdravih kapaciteta partnera i utiče na proces promene nefunkcionalnih obrazaca ponašanja kroz učenje funkcionalnog reagovanja.

Šta kada ljudi posle 20 godina braka shvate da im se putevi razilaze?

– Treba imati hrabrosti za uvid, a još više za odlazak i promenu nakon 20 godina braka. Svaka osoba ima pravo da donese novu odluku i da se predomisli, kao i da živi na najbolji način u skladu sa sopstevnim uverenjima i osećanjem da je povratila kako kažu „život u svoje ruke“.

 

Advertisement

Ostavite komentar