Na adresi Svetozara Miletića broj 113 u Mošorinu, selu nadomak Novog Sada već pet godina dopunjuje se, ali i piše novo poglavlje srpske arhitekture. Arhitektica Dragana Kojičić sa svojom ekipom, sastavljenom od prijatelja sa svih strana obnavlja kuću staru više od veka po principima zemljane arhitekture.

Advertisement

– Prednosti zemlje kao materijala su mnogobojne. Dugoročno je jeftinija, može se koristiti više puta, ne ugrožava okolinu, a u skladu je sa nacionalnim nasleđem, budući da se objekti rade onako kako su se radili pre nekoliko vekova – Dragana započinje priču.

zemljana_arhitektura_kuca
Foto: Dragana Kojičić

Ova Novosađanka završila je arhitekturu, i nakon praksi i usavršavanja po različitim delovima sveta – Siriji, Ruandi, Španiji, Portugaliji, Francuskoj zainteresovala se za ovakav princip gradnje i vratila u zavičaj, da ovde primeni svoje znanje. Interesantno je da je kuću u Mošorinu, budući Centar zemljane arhitekture u Srbiji, kupila zahvaljujući parama koje je dobila na konkursu magazina Cosmopolitan. Drugarica iz škole dovela je jednom prilikom u Mošorin, gde joj se svidelo, te je godinama kasnije rešila da svoj san o Centru za zemljanu arhitekturu ostvari upravo ovde. Ideju je dobila od profesora i mentora sa Univerziteta u Gernoblu, koji su kupili staru kuću u  Francuskoj i započeli proces obnove po principima zemljane gradnje. Te davne 2011. godine na konkursu je dobila 5 hiljada evra, ali to nije ni blizu bilo dovoljno da se ispune sve zamisli. Kuća u Mošorinu izgrađena je 1912. godine, a kada je Dragana započela proces obnove, pojavili su se finansijski problemi. Novac od konkursa bio je dovoljan samo za kupovinu kuće, a od njega se nije moglo ulagati  i napredovati. Usledilo je period neumornog učešća na konkursima, od kojih je dobijala simbolična sredstva i rad na kući je slabo napredovao.

Uporedo sa radom na kući, Dragana je održavala radionice (MORA – Mošorinska omladinska radna akcija) gde se trudila da svoje stečeno znanje prenese svim zainteresovanim, a zajedničkim radom na kući polaznici radionica kroz praksu su učili na najbolji način. Činjenica je da u Vojvodini postoji veliki broj kuća građenih od zemlje, koje propadaju nagrižene zubom vremena, a da gotovo ne postoje ljudi koji znaju na koji način raditi na tim kućama i čuvati njihov istorijski identitet, istovremeno i bogato nacionalno nasleđe.

– Ideja koja se krije iza radionica je dvostruka: s jedne strane, da ljudi nauče na koji način treba raditi na ovim objektima, kako bi ih očuvali u njihovom izvornom obliku i poštujući materijale i tehnike, a sa druge – unaprediti ih i prilagoditi savremenom načinu života, ali opet koristeći prirodne i lokalno dostupne materijale – priča Bojan,  Draganin muž, istoričar umetnosti, zaposlen u Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu. On je nakon što je upoznao Draganu zavoleo celu priču o zemljanoj arhitekturi i krenuo da svaki trenutak svog slobodnog vremena prvodi u Mošorinu.

radovi_zemljana_arhitektura
Foto: Dragana Kojičić

Ove godine već je održano nekoliko radionica, pretežno ženskih zahvaljujući projektima gRadionice i Graditeljke (podržanih od strane Rekonstrukcija ženski fond i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture) čiji je cilj bio da se pronađu čuvarkuće, žene koje su čuvale i održavale domaćinstva po vojvođanskim selima, a da se njihova znanja sačuvaju od zaborava i istovremeno poduče nove, koje će nastaviti tradiciju. Upravo je završena trska radionica (sledi nastavak za sve zainteresovane), a radionica za izradu peći biće održana u julu. Radionice su vremenom prerasle u svojevrsnu letnju školu arhitekture, a kuća iz dana u dan, iz radionice u radionicu, polako dobija obrise budućeg Centra za zemljanu arhitekturu.

– Udahnućemo život ovoj kući, restauriraćemo sve što ima vrednost, svaki detalj od vrata, prozora do kapije, rekonstruisaćemo originalne zidove, krov i tavan, a kada završimo ova kuća biće jedan moderan i funkiconalan objekat – objašnjava on.

Nastavak na sledećoj strani>

Advertisement

Ostavite komentar