Ima jedno mestu u Vojvodini, u Bačkoj gde je kraj sveta. Mesto sa gnezdom rode koje je starije od Amerike. Selo u kojem je rođen Laza Kostić, prestonica kluba lažova, i mesto u kojem je jedan od najlepših prirodnih rezervata u Srbiji.

Advertisement

Kovilj je dobio ime po istoimenom cveću, a Koviljski manastir nadaleko je poznat po radionici za izradu ikona i rakiji koju monasi prave. Površinu manastira, od preko 50 hektara obrađuju monasi i meštani. Ovaj manastir prvi je u Srbiji kojem je vraćena imovina, i od tada je mnogo uloženo u obnavljanje i izgradnju konaka, kao i u obradu zemlje i proizvodnju. Rakija se pravi od domaćeg voća, stoji 6 godina u specijalnim buradima, a zatim se uglavnom izvozi u inostranstvo. Cena flaše kreće se od 60 do 100 evra, a cela serija već je unapred rezervisana.

kovilj_reportaza_novisad_priroda

Posle rata, u jednoj seoskoj berbernici, nekoliko boema okupljalo se i pričalo originalne, izmišljene i preuveličane, uglavnom lovačke priče. Ko je upecao najvećeg soma, čliji konji su najbrži i ko ima više zemlje, bile su neke od neiscrpnih tema osnivača prvog kluba lažova u Srbiji. Preživela su dva člana udruženja, a meštani se i danas sećaju i prepričavaju njihove priče. Tako je jedan od njih upecao tolikog soma, da brodovi i danas štruckaju na mestu odakle ga je izvukao.

kovilj_reportaza_novisad_priroda

Dok idete ulicama Kovilja, na svakoj banderi videćete gnezdo roda. U ovom selu ima ih najviše na Balkanu, a hrast koji se nalazi u sklopu manastira star je preko 1.000 godina i na njemu je najstarije gnezdo rode u ovom delu Evrope.

kovilj_reportaza_novisad_priroda

Osim roda, mesto je poznato i po drugim pticama, labudovima, patkama i lastama, kojih najviše ima u Koviljskom ritu. U ritu ćete naići i na prelepe konje koji su ovde tokom cele godine. U šumama ima preko 170 vrsta ptica močvarnica a u rukavcima Dunava je oko 46 ribljih vrsta. Ovde je i najveće mrestilište riba u toku Dunava u Srbiji.

kovilj_reportaza_novisad_priroda

Poseban doživljaj svakako je vožnja čamcem do malog ostrvceta u jednom od rukavaca Dunava. Ovde su male vikendice, splavovi, a meštani će vas uvek rado prevesti drvenim čamcem, ponuditi vam pecaljku, kafu i slatko. Leti ćete videti i kupače koji skaču sa čamaca, dok pored njih iskaču ribe iz vode. Ništa ne smeta, kažu sve je to priroda.

kovilj_reportaza_novisad_priroda

Slikar Miškov dolazio je na Arkanj, deo Koviljskog rita i oslikavao ovaj predeo koji je u šali često nazivao kraj sveta, jer odavde ne možete dalje. Ostalo je tako ovo mesto obeleženo kao kraj sveta, a nedavno je zatvorena čarda koja je nosila ovaj naziv i u koju je svraćao Tito i mnoge estradne zvezde. Danas je ovo još jedna od mirnih oaza prirode, a na kraj sveta možete doći da iznajmite čamac i pecate.

kovilj_reportaza_novisad_priroda

I Kusturica je bio u Kovilju, i to ’95 godine kada je ovde snimao veliki broj scena za svoj film Crna mačka beli mačor. Njegov domaćin bio je Savo Puškaš, na čijem splavu su dva meseca bili glumci, režiseri, scenaristi i cela filmska ekipa.

– Tu se svaki dan spremala riba, kotlići, roštilj. Svaki dan nam je bio ispunjen, i iz Beograda su svako jutro stizala dva puna autobusa opreme i hrane. Nikad nismo bili toliko plaćeni za neki posao. Bili su to lepi dani – priseća se čika Sava.

On sa sugrađaninom Vladimirom Bucalom ima udruženje Santa Maria, koje je osnovano u cilju promovisanja Kovilja kao turističke atrakcije strancima. Zahvaljujući njima, sve veći broj njih dolazi u ovo malo mesto pokraj Novog Sada, i svi oni se, kao i naša ekipa, kući vraćaju sa lepim uspomenama na Kovilj.

kovilj_reportaza_novisad_priroda

Vazduh je svež i čist, priroda netaknuta, arhitektura autentična, hrana domaća, sveža i ukusna, a meštani uvek spremni da se pohvale znamenitostima svoga sela. Turistički vodič vam ovde ne treba, jer svih 5.000 stanovnika koliko Kovilj ima, znaju da vam ispričaju po neku priču i odvedu vas na mesta na kojima ćete sigurno uživati.

Advertisement

Ostavite komentar