Hladna jutra i niske temperature označile su dolazak prehlada i virusa. Čekaonice u ambulantama se polako pune. Koji su to saveti i metode kojih se treba pridržavati kako bismo se zaštitili od bolesti?

Advertisement

Često možemo čuti kako je potrebno pripremiti imunitet za zimu, međutim, takva priprema zapravo ne postoji. O imunitetu, koji se stiče tokom cele godine, potrebno je voditi računa svih 365 dana i to pravilnom ishranom i redovnom fizičkom aktivnošću. Prema rečima doktorke Fotine Gavrić u sezoni virusa se preporučuje pojačana vitaminska ishrana.

caj-limun-djumbir-prehlada

– Osim pravilne ishrane koja podrazuma redovnu, raznovrsnu i umerenu ishranu bogatu svim vrstama namirnica – voća, povrća, žitarica, mesa, mleka i mlečnih proizvoda, potrebno je pojačati kozumiranje svežeg i sirovog voća i povrća u kojima se još uvek nalazi velika količina vitamina koja se stajanjem i termičkom obradom voća u velikoj količini gubi. Takvim načinom ishrane unosimo dovoljne količine potrebnih vitamina i minerala da je naš imunitet dovoljno jak da u momentima kada su potrebne dodatne snage za borbu protiv virusa i bakterija nisu potrebne specijalne dodatne mere – rekla je doktorka Gavrić.

Rafovi u apotekama šarene se od vitaminskih preparata raznih oblika – od lavova i medveda pa do klasičnih ovalnih tableta. Međutim, prema rečima doktorke Gavrić, one ne mogu da zamene vitamine koji se dobijaju iz voća i povrća. Ona preporučuje da se iskoriste sezonska voća i povrća – grožđe, šljive i paprika – koja ima veću količinu vitamina C od bilo kog citrusnog voća.

– Što se tiče vitaminskih preparata, oni se mogu koristiti, ali preporuka je da se vitaminima i mineralima najpre snabdete iz hrane. Vitamin C se, na primer, ne može zadržati ili deponovati u organizmu već se sav višak izluči iz organizma – savetuje Gavrićeva.

nega-koze-u-hladnim-danima

Osim pravilne ishrane potrebna je i redovna fizička aktivnost koja jača organizam.

– Isto tako je nepohodan i adekvatan unos i potrosnja energije što sprečava masovne nezarazne bolesti kao što su gojaznost koje takođe dovode do pada imuniteta – objasnila je doktorka.

Hladno vreme i vetar nepovoljno utiču i na naš najveći organ, kožu. Ona kao naš spoljni omotač izložena je suvom vazduhu koji je može učiniti suvom i ispucalom.

Kako biste sprečili uništavanje kože koristite kremu koja će sačuvati vlagu i nadoknaditi izgubljenu vlažnost kože. Dermatolozi smatraju da je zimi potrebno izbegavati umivanje i kupanje vrućom vodom, jer kako kažu, vruća voda dehidrira kožu tako što uklanja njenu prirodnu masnoću. Takođe, ukoliko boravite u toplom zatovrenom prostoru, održavanje vlažnosti vazduha je veoma bitno, jer suv vazduh može biti izvor virusa. S toga, provetravajte sobu nekoliko puta dnevno. Svež vazduh uništava bakterije i viruse i razbistruje um.

Advertisement

Ostavite komentar