– Nije retka scena da se jedna kupa, druga piški, treće se umiva ili slično. Jednostavno, moraš da naučiš da živiš u zajednici – kroz smeh pričaju Ivana i Dunja. Kažu da čak ni održavanje higijene ne predstavlja problem, jer se menjaju iz nedelje u nedelju, bez određenog dana za rad, već ona koja ima vremena, ona i pospremi.
– Smeće izbacujemo po pravilu – ako ga vidiš, ti ga i baciš. Osim kada su u pitanju one ogromne crne kese, koje ja jedva i pomeram. Onda ga uvalimo gostima da izbace na izlasku – pričaju devojke.
Iako je trenutno samo jedna cimerka u vezi, devojke kažu da se i tu princip uspostavio sam od sebe. Ako je nekoj od njih potreban stan i privatnost, ostale će joj izaći u susret.
– O svemu razgovaramo, tako da kada neka ima posebnog gosta, rade smo da joj ustupimo stan. Jasno nam je svima, da je na primer moj lični prostor ujedno lični prostor jos tri osobe, ali nije nam uvek u istom momentu ni potreban mir, tišina i samoća. Sve se nekako poklapalo, ostvarivalo, dobrom komunikacijom i osluškivanjem svojih i tuđih potreba – kažu one.
Vremenom su se devojke upoznale dobro i sada su već postale i drugarice. Zajedno izlaze i druže se, osim Biljane, koja nije toliko društvena, ali uspeva da funkcioniše u grupi. Ona trenutke kada ostale izlaze koristi da uživa u svom miru.
– Retko ostanem sama u stanu, ali se trudim da koristim svaku moguću priliku. Šta ću kad volim svoj mir – kaže ona.
Deljenje i tolerancija, razgovor i kompromisi su osnovni motivi i preduslovi života sa više ljudi na malom prostoru. Ekonomska situacija je takva da se mnogi studenti odlučuju za život sa cimerima, kako bi prošli što jeftinije. Dodatni plus su prijateljstva i doživljaji koji se kasnije pamte celog života.
– Meni je dobro što živim sa tri cimerke jer pored toga što sam upoznala nove drugarice, naučila sam dosta o sebi. Iako mi nikada nije bio problem da delim i smatram se tolerantnom osobom, naučila sam još mnogo načina za pravljenje kreativnih rešenja, potvrdila sam koliko je lep osecaj zajedništva i pripadnosti nečemu što zoveš kuća – ističe Dunja.
Novi Sad kao studentski grad, privlači sve više studenata, a stanovi se najčešće traže krajem avgusta i početkom septembra. Retki su oni koji se odlučuju za samački život, ali nisu toliko česti ni oni koji žive sa više ljudi. Iako je iskustvo ovih devojaka pozitivno, to nije garancija da će svaki put funkcionisati.
– Kada se živi sa toliko ljudi bitno je biti spreman da sve deliš sa drugima, a to se ne odnosi samo na materijalne stvari već i na osećanja, raspoloženje i druga stanja. Ko nije spreman da deli, nije spreman ni na život sa toliko osoba – završava Ivana.
Da li biste vi bili spremni na sličan cimerski život?
Pročitajte više zanimljivih priča
Dodaj komentar