Ima nas svakakvih, složićete se, niko od nas nije pošteđen loših osobina. Iako ne možemo reći da ove osobine pripadaju isključivo samo Novosađanima, one su ono što “upada u oči” kad se gleda sa strane, kao da pripadaju našem mentalitetu. Nama nikako nije cilj da osuđujemo takve pojave, niti da ih iskorenjujemo, nego da ih prepoznamo u sebi i u drugima i da našu kritiku začinimo više komedijom nego optužbom.

karakter-novosadjana
Nikola Njegovan

Kulturološka nadmenost

Advertisement

Jedna od loših naravi Novosađana upravo se sastoji u potenciranju njihove “posebnosti” i kulturne superiornosti. Pri tome postoje i “dođoši”, za koje se pretpostavlja da nisu dovoljno kulturni i obrazovani, koji su bahati, koje je odnekud “voz doneo” i koji kvare jednu fantastičnu novosadsko-vojvođansku idilu. Nekultura i bahatost ne može se “izmeriti” i pripisati određenoj grupaciji, za nju smo svi krivi. Nekultura nije nešto što je došlo sa strane, ona je naša slika i prilika i za to smo svi odgovorni i svi treba da radimo na tome. Ona se ne može adresirati ni na jednu naciju ili etničku zajednicu, ona je zbir svih stanja u društvu.

Licemernost

“Pozdravite vašu mamu!” – legendarna rečenica Đorđa Čvarkova iz Državnog posla otkriva nam na originalan i komični način još jednu lošu, zajedljivu i sujetnu narav koja je baš specifično “novosadska”. Nekoga ne volite, prezirete čak, a prema njemu se odnosite navodno sa nekim uvažavanjem i tolerancijom. Ali, ta tolerancija je samo cinična maska, pomoću koje se Novosađanin (za neupućene, pravopis kaže Novosađanin, a ne Novosađan) “na finjaka” ruga svom kolegi, prijatelju, poznaniku. Tako “pozdravite vašu mamu” samo na izgled deluje da želite biti uljudni i da šaljete pozdrave, ali vi zapravo na fin, uglađen način nekoga psujete. Ovakve stvari su najopasnije jer pod maskom prijateljstva se traži slaba tačka drugog kako bi mu se najviše napakostilo, a pakost je veća što se više prema njemu fino ponašate.

novosadske-osobine
Nikola Njegovan

Bandoglavost

“Sad neću ni kako ja hoću” –  inat koji je toliko prisutan, a koji za cilj nema gotovo ništa. Neko vam izađe u susret, dajući vam da bude po vašem, a vi i to odbijete, da bi tim nečinjenjem navodno napakostili sagovorniku, iz sebi nekog nejasnog principa. Na primer:

– Hoćeš li to i to ovako?

– Neću!

– Hoćeš li onako?

– Neću!

– Pa, kako onda hoćeš?

– E, sad neću ni kako ja hoću!

Kriticizam

Novosađani jako vole da kritikuju, čak i kada ta kritika nije uvek na mestu. Ne valja ovo, ne valja ono, ništa nije dovoljno dobro da bi bilo dobro, bilo da su to osobe koje se kritikuju, stvari ili događaji. Ovakav stav čini da se ostane pasivan, a da se ništa ne uradi da bi se stanje popravilo.

novosadjanin-pravopis
Nikola Njegovan

Rastegljiv osećaj za vreme

“Kako ćemo – lako ćemo” – uvek se ima vremena, sve se može odložiti, prebaciti za sledeću nedelju ili neki drugi dan. Neko kaže da kod nas jedna sekunda traje tri sekunde. Kašnjenje se podrazumeva, tu je mobilni telefon da bi se javilo da će se  kasniti deset, petnaest minuta. Izvinjenje je nepotrebno, božemoj, normalno je da se zakasni. Ta ležernost prema vremenu je možda dobra osobina u jednoj meri jer umanjuje stresnost i stvara opuštenu situaciju, ali to obično samo vama ide na ruku, dok povećava stes kod drugih.

Pročitajte više zanimljivih priča

 

Advertisement

3 Komentari

Ostavite komentar