Kečiga nestaje. U ovom delu Dunava, u okolini Novog Sada, ribolovci tek ponekad imaju sreću da pronađu ovu veličanstvenu ribu. Zato ni ja donedavno nisam imao priliku da je pronađem u nekom restoranu.

keciga-vrsta

Nisam ljubitelj ribe, a o ribljim specijalitetima od kečige dosta sam slušao, ali doskora ih nisam probao. Povremeno, poslednjih godina, zvao sam riblje restorane, obilazio i tražio, ali, jednostavno, nije je bilo. Te nema danas, biće sutra, ali nema ni sutra, nego sledeće nedelje. A ni ja nisam bio inadžija da je pronađem. I tako od ponedeljka do petka, godinama.

A onda sam slučajno čuo za čardu Mačak na Kamenjaru. Na tom delu Dunava nekad je bilo mnoštvo ribljih restorana, a do danas je preživeo samo Mačak. I to zahvaljujući Žarku Miliću, ugostitelju nemirnog dečačkog pogleda sa višedecenijskim iskustvom.

Carda-kod-macka-keciga

Došao sam do njegovog broja, najavio se i došao da probam kečigu. I onda sam upoznao Žareta. Pitam ga kako nabavlja kečigu kada je gotovo nigde nema, a on se samo mangupski smeje i kaže: „Eee… Neki ribari znaju, a neki ne znaju, ali je uvek negde ima. A ima je svaki dan.“

Dok je u kuhinji spremana pečena kečiga, Žare je pričao o najjednostavnijim receptima za riblje specijalitete, koje pamti iz detinjstva. Odrastao je u Kovilju, takođe na Dunavu, gde je otkrio da je jedini neophodan sastojak za savršeno spremljenu ribu – so. „Samo so?“, pitam naivno, a on se opet onako šeretski nasmeje.

keciga-recept

Elem, kečiga je savršena riba, mada moram priznati da nisam vičan u oceni ribljih specijaliteta. Od riba iz Dunava donedavno sam tipovao isključivo na smuđa. Kod Mačka, odnosno Žareta, spremljena je jednostvano: ima svoju marinadu, koja nije ista za svaku vrstu ribe, pečena i poslužena sa krompir salatom. U toj salati je moglo da bude malo više luka.

Uz dve kečige, koliko staje u porciju, Žare je častio i lepim smuđem. Možda da se iskupi za ona dva mangupska osmeha. Meso kečige je se topi u ustima, i više je nego ukusno. Gotovo da nema kostiju, a ono malo što bude, prođe sa savršenim domaćim hlebom. Žare me gleda kako jedem meso a ostavljam rep i peraja, i natera me da probam i to. A „to“ je jedna od najukusnijih stvari koje sam probao, a samo minut ranije sam hteo da bacim. Rep kečige je kao neki čips od meda.

pecena-keciga-smudj

Žare mi predlaže da posle probam domaćeg fruškogorskog vina. Ko pije, to se savršeno uklapa. Ali ja uzimam koka-kolu, svestan da ću zbog toga što ovo pišem izazvati bes gastro-manijaka. Ali moram dalje, na posao.

A na Žaretovu kečigu ću se uvek vraćati.

Advertisement

Ostavite komentar