depresija-1

Trema, nesanica, loša koncentracija, anaksioznost, slab apetit, nervoza, stres, depresija. Da li vam zvuči poznato? Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije do 2020. depresija će postati druga najčešća dijagnoza koju ćete dobiti ako odete kod svog lekara.

Advertisement

Psiholog u odeljenju za unapređenje i očuvanje zdravlja u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu, Aleksandra  Marinkov, kaže da se vreme u kojem živimo oslikava na mlade i navodi neke od najčešćih problema sa kojima se oni susreću.

– Svako doba i svaki uzrast su različiti i priča za sebe. Na prvoj godini fakulteta najveći problem jeste napuštanje porodice, jer uglavnom studenti u Novi Sad dolaze iz okolnih mesta. Drugi ljudi, novo okruženje, ali i način rada i učenje, kao i novo društvo, bitno utiču na svakog pojedinca. Tu je i finansijski pritisak, ogovornost mladih prema porodici koja odvaja novac za njihovo školovanje. Svi ti problemi su ujedno i izazovi: snalaženje u većem gradu, izlasci, druženje, potreba da budu prihvaćeni. Praktično, menja se kompletan način života. Za neke je to preveliko opterećenje, i teško se snalaze – kaže Aleksandra  Marinkov.

depresija-4

Problemi koji muče studente završnih godina su pre svega  pronalaženje posla, izbor životnog partnera i pitanje šta dalje?  Doktorka Marinkov, bila je član komisije za izradu lokalnog akcionog plana za mlade, pri gradskoj Upravi za sport i omladinu, i ističe da je jedan od glavnih ciljeva plana unapređenje mentalnog zdravlja kod mladih koje je najviše ugroženo.

– Mi ovde u centru  za unapređenje i očuvanje zdravlja pokušavamo da kroz edukaciju i kratko informisanje na sistematskim pregledima uputimo mlade u naš rad. Nažalost, malo se radi na prevenciji depresije, i tome bi trebalo posvetiti više pažnje. Trudimo se da promovišemo volontiranje, jer je to višestruko korisno za mlade. Oni na kreativan način provode svoje slobodno vreme, rade nešto u čemu su dobri, stiču samopouzdanje i iskustvo, i pri tome se bave drugima i dobijaju pozitivnu energiju, osećaju se korisno, i samim tim nisu nezadovoljni i depresivni – kaže Aleksandra  Marinkov.

depresija-2

Sve veći broj oglasa za privatna savetovališta u novosadskoj telefonoteci govore u prilog tome da odlazak kod psihologa polako prestaje da bude tabu tema. Pre 15 godina u Novom Sadu je bilo svega 5 savetovališta, dok ih sada ima preko 20. Marina Oros, iz jednog privatnog psihološkog savetovalištva kaže da ljudi sve više brinu o svom mentalnom zdravlju.

– Danas se ljudi  mnogo radije javljaju i postoji puno savetovališta. Javljaju se iz različitih razloga. To su mahom zdravi ljudi sa raznim vrstama problema. Dovode dete koje ima problema sa adaptacijom na školu, kreće u vrtić, bilo koja prelazna, neka razvojna faza može biti problematična, zatim tu su ljubavni problemi, problemi na poslu i mnogi drugi – kaže Marina Oros.

Osim osoba koje imaju ozbiljne psihičke probleme i kojima je lekarska pomoć neophodna, veliki je broj onih kojima bi razgovor sa psihologom dobrodošao, ali se ne usuđuju da ga zatraže. Razlozi tome su uglavnom  nepoverenje i sramota. Ima i onih koji u psihologiji ne vide rešenje,  već probleme rešavaju metodom “mogu ja to sam”. Ipak, psiholog Marina Oros ukazuje na razlike između stručne pomoći i pomoći bliske osobe.

depresija-3

– Ono što razlikuje psihologa od  prijatelja, rodbine i familije,  je to što je psihologu to posao i on je stručan da obavlja određene stvari, on je tu objektivan, nije emocionalno uključen u taj odnos, i može da realno sagleda situaciju i pruži nepristrasan savet i pomoć – kaže Marina Oros.

U istraživanju zdravlja stanovništva Srbije iz 2013. godine, utvrđeno je da 41 odsto građana pokazuje simptome depresije. Ono što možda i najviše zabrinjava, jeste podatak da je među njima sve veći broj mladih.

Slađana Zličić
Advertisement

Ostavite komentar