Humanitarna akcija Moto Deda Mraz koju organizuju 15. put za redom aktivisti moto klubova Apostoli, Otpisani i Horda, 30. decembra u Novom Sadu.
Oni se sastaju u 10 sati kod Spensa. Ove godine posetićeDom u Veterniku, Dečiju bolnicu, Svratište, Sigurnu kuću, Centar za socijalni rad, i vožnju završiti na Trgu slobode oko 13 časova.
Motoraši poklone kupuju ličnim novcem i uz pomoć sponozora.
Oni su obučeni u kožu, “grubog” su izgleda, sa pirsingom i tetovažama. Obožavaju preglasan zvuk motora i rado pokazuju umeća sa istim. Da, vole brzu vožnju i većina ih doživljava kao “loše momke” pa čak i članove opasnih bandi. Ipak, veliki humanitarni rad kom su posvećeni poslednjih godina, opovrgava negativan imidž zaljubljenika u dvotočkaše. Upravo smo o tome razgovarali sa članovima Udruženja motorista “Apostoli” iz Novog Sada.
Njihov moto je “Moja duša pripada Bogu, moj život drumu, moje srce ljubljenoj, a moja čast meni”. Neguju “bajkerski” stil života, imaju svoja obeležja, ponosni su na humanitarni rad, velika prijateljstva, i putovanja koja organizuju.
– Za negativan imidž su zaslužni zapadni mediji i ideja koja se preko filmova prikazuje ljudima. To nije tako. Mi volimo motore, međusobno smo veliki prijatelji, podržavamo se i gledamo da pomognemo drugima koliko je to u našoj moći – ispričao je predsednik udruženja Zoran Matić.
“Apostoli” su pre svega prijatelji, okupljeni u udruženju motorista. Prema njihovim rečima, osnivanje udruženja nije bilo ni planirano, ali zbog humanitarnih akcija koje organizuju, morali su se registrovati. Baš oni su Deda Mrazovi koji, u vreme novogodišnjih praznika, poklonima raduju decu u Dečijem selu, Decu ulice u Svratištu, decu u bolnici i sve mališane koje zateknu usput.
Za vreme Uskršnjih praznika organizuju akciju “Moto zeka”, kada prigodne poklone odnose Domu za osobe sa posebnim potrebama u Veterniku. Početak i kraj motoraške sezone (maj i oktobar) obeležavaju već tradicionalnim dobrovoljnim davanjem krvi, a čak 11 članova “Apostola” je potpisalo donorske kartice.
Jasno je da je reč o velikim humanitarcima, ali zapitali smo se šta je sa onima, a mnogo ih je, koji bahatim ponašanjem i nepažnjom odnose čak i dečije živote na ulicama našeg grada.
– Tačno je. Postoji mnogo bahatih momaka. Verujte da njih niko ne želi u svom klubu. Za prijem u naše udruženje mora proći neki period upoznavanja, kako bi se svi članovi uverili da je momak ok i normalan. Ne podržavamo divljanje na putu – rekao je Zoran.
Postoji mnogo bajkerskih klubova u Novom Sadu, među kojima je prisutan izvestan rivalitet. – Oni se takmiče oko organizovanja najboljeg moto susreta, sa najboljim sponzorima i što većom zaradom. Mi ne organizujemo takva dešavanja, pa smo i iz te priče izopšteni – objašnjava predsednik “Apostola”.
Život motoraša nije ni malo jeftin. Oprema (garderoba, čizme, jakne, kacige), održavanje motora, gorivo, pa čak i registracija motora koja je viša od registracije dobrog i skupog automobila “olakšava” kućni budžet za oko 2000 do 3000 evra godišnje.
Valjda je to razlog legendarne anegdote koja kruži bajkerskim svetom – “Ako mi se nešto desi, nemojte dozvoliti mojoj ženi da proda motor po ceni, za koju sam joj rekao da sam ga kupio”.
Dodaj komentar