UNESCO je proglasio 8. septembar za Međunarodni dan pismenosti. Niko ne voli da ispadne nepismen. Napravili smo listu najčešćih gramatičkih grešaka na društvenim mrežama. Obratite pažnju, jer ovim greškama, slučajno ili namerno, nervirate prijatelje kojima je stalo do pravopisa.

Advertisement

odlaganje-obaveza

Piše se “sa mnom”, a ne “samnom”. Uz instrumental jednine lične zamenice prvog lica ja (mnom) uvek ide predlog sa, a ne s i uvek se piše odvojeno. Tako se piše i s(a) tobom, s(a) nama, s(a) vama, s(a) njima, s(a) njom, s(a) njim.

Piše se “ja bih”, a ne “ja bi”. Ti bi, on bi, mi bismo, vi biste, oni bi. Potencijal se gradi od aorista pomoćnog glagola biti i radnog glagolskog prideva: ja bih bio, ti bi bio, on bi bio, mi bismo bili, vi biste bili, oni bi bili.

Posle malog slova “i” nepravilno je napisati 3 tačke.

Vaše prijatelje nervirate i kada ispred veznika “a” ne stavite zarez i tačku posle godine.

Nepravilno je napisati “Iću sutra u selo” pravilno je napisati “Ići ću u selo”.

“Svo vreme” se ne koristi u našem pravopisu, ispravno je “sve vreme”.

Pazite da ne mešate “jel” i “jer” zato što to izluđuje vaše prijatelje.

odlaganje-obaveza-2

Međunarodni dan pismenosti je prvi put je obeležen 1966. godine. Njegov cilj je da istakne važnost pismenosti za pojedince, zajednice i društva. Svake godine na ovaj dan UNESCO podseća međunarodnu zajednicu na status pismenosti i obrazovanje odraslih na globalnom nivou. Proslave se održavaju širom sveta, a ovaj tekst je naš doprinos danu pismenosti. Nemojte da nervirate vaše prijatelje na Fejsbuku, bar danas pazite na pravopis vašeg “srbskog” pardon “srpskog” jezika.

Advertisement

11 Komentari

  1. Postovana Marina,
    U tekstu ste napisali “jel” zajedno a mene su ucili da se “jel” pise je l’ isto kao i dal da l’. Navedene skracenice zamenjuju je li i da li. Molila bih Vas da me ispravite ako nisam u pravu. Unapred hvala.

    Pozdrav,
    Mirjana

    • Ispravno je i jedno i drugo. “Je l'” se koristi kada je skraćenica od “jeste li”, a “jel” u svakom drugom slučaju.
      Na primer:
      Je l’ završio školu? (Jeste li završio školu)
      Jel može ovako? (Ne može se reći-Jeste li može ovako).
      Neka me neko ispravi ako grešim.
      Pozdrav svima koji neguju pravopis. 🙂

      • Zbog “pravila” da je pravilno i jedno i drugo ljudi olako shvataju i ostala gramatička pravila.
        “Jel” je nepravilno jer se rečca LI uvek piše odvojeno.

  2. И тако…
    Ако је Србија, онда како испада Српски језик?!?!?
    Србија, Србин, па онда одједном Српски од срп!?!?!?
    Која је то логика?
    Можда када је Сербија прешла у Србија, што за коју годину не би била Серпија?

    • Ово је због једног јединог правила писања које долази од Вука Караџића (реформатора) ”Пиши као што говориш”. Немам ништа против тога да пишеш срБски, али онда би био ред да пишеш и оБштина, аБсолутно, поДпис, сбогом итд… али наравно само за себе или у кругу истомишљеника…јер то није по правилима нашег књижевног језика.
      P.S.
      Није никада Сербија прешла у Србија..
      Ово Е користе страни језици који немају слоговно Р као наш српски језик..
      Свако добро…

    • Hajde da onda verujemo da u Češkoj žive Češi, a ne Česi, u Grčkoj Grči, a ne Grci, i da potpuno zaboravimo da palatalizacija, sibilarizacija, jednačenje po zvučnosti, jednačenje po mestu tvorbe i ostale glasovne promene uopšte postoje s razlogom i da je njihovu upotrebu standardizovala Matica Srpska (ups – Srbska) – čisto u ime nacionalnog ponosa. Prokleti moroni…

    • da li ste ikada učili gramatiku i čuli za jednačenje suglasnika po zvučnosti?! Pronađite, pa će Vam biti jasno!

  3. Pogrešno je reći: “nervirate vaše prijatelje” – ispravna varijanta bi bila: “nervirate SVOJE prijatelje”. Ali, članak makar tematski ima veze sa pravopisom. 🙂

  4. Zapazila sam isto sto i Mirjana.
    Je l’ je jedina ispravna opcija. Skracenica je od “je li” ili “jeste li”.
    U Srbiji je precesto u upotrebi “jer” na pocetku upitne recenice. Otkud ta uzasna pojava? “JeR si dobila moju poruku?”

Ostavite komentar