Sve prisutniji trend u oblasti dijeta i nutricionizma je hrono ishrana. Popularnost  i tajna uspeha ove  ishrane, krije se u činjenici da možete jesti  sve, bez ograničenja u kalorijama i količini, a  istovremeno mršaviti, osećati se bolje, sporije stariti i produžiti život.

Advertisement

Iako je smišljena u Francuskoj  još 1986. godine, kod nas je tek od nedavno u ekspanziji. Ali kakvoj! Savetovališta i centri za hrono ishranu niču svuda, a broj korisnika ovog programa je sve veći.  U čemu je tajna?

hrono-ishrana-2

– Važno je naglasiti da ovo nije dijeta, već  je reč  o programu  ishrane –  kaže dr Dragoslava Živkov Šaponja, kardiolog  i stručni sardnik pri Centru za hrono ishranu dr Gifing.

Sama je poštovalac  hrono ishrane, a stručnošću  pomaže brojnima. Ovaj centar osnovan je još 2009. godine i do sada je kroz njegov program prošlo preko 60 000 pacijenata.

– Garantujem da bilo ko može postići rezultate, uz uslov da posvećeno poštuje program. Tu je tajna. Dakle, rezultati su neminovni , a vidljivi već posle mesec dana  – dodaje dr Šaponja.

Osnovna pravila hrono ishrane podrazumevaju obavezan doručak i  to da razmak između obroka mora biti najmanje četiri  sata. Doručak se mora obaviti najkasnije do deset časova, a u periodu između obroka se u organizam ne sme uneti ništa osim vode. Kombinacija namirnica je od presudnog značaja.

hrono-ishrana-1

U toku doručka možete uneti sve vrste namirnica (ugljene hidrate, proteine, masti), s tim što bi kukuruzno i pšenično brašno trebalo izbegavati. Ručak podrazumeva meso (proteini), ali ne trpi ugljene hidrate (hleb, pirinač, krompir). Ako baš ne možete bez njih za vreme ručka, onda ih kombinujte sa povrćem.  Za večeru se preporučuju laganiji proteini (riba i belo meso),  belo ili zeleno povrće, ali i sir ponekad. Vreme za užinu je između ručka i večere i jedino tada je dozvoljeno uneti slatkiše i voće.

– Najteže mi je bilo da se odreknem grickanja između obroka  – rekla je za Luftiku studentkinja Vanja Beronja, koja nekoliko meseci poštuje pravila hrono ishrane. Njen cilj bio je smanjenje kilograma i u tome je uspela.

– Prezadovoljna sam. Brzo sam se navikla i nemam više osećaj da se nečega odričem, a osećam se i izgledam bolje – rekla je ona.

Iako mnogi hrono ishranu poistovećuju sa dijetom, ona ima i terapijsku ulogu.

– Najveći broj pacijenata se javlja zbog gubitka kilograma, ali veliki broj i zbog  različitih oboljenja i poboljšanja zdravstvenog stanja. Hrono ishrana deluje preventivno, ali i nakon neželjenih incidenata, odnosno bolesti –  kaže dr Šaponja i ističe da se najbolji rezultati pokazuju kod osoba sa poremećenim metabolizmom masti  i šećera.

– Kod osoba koje su doživele šlog ili infarkt, uz dodatnu suplementaciju, hrono ishrana pospešuje regulisanje i ravnotežu organizma – zaključuje doktorka.

Advertisement

Ostavite komentar