Ranka Slijepčevića ljubitelji muzike sigurno pamte po hitovima koje je pisao i komponovao za mnoge pevače bivše Jugoslavije, a oni mlađi, koji ga možda ne znaju po imenu, sigurno rado slušaju hitove koje je pisao ovaj kantautor. Sa Rankom smo razgovarili u Novom Sadu, gde je već 25 godina, iako je 2 puta odlazio u Beograd, i živeo tamo neko vreme. Rodom je iz Trebinja, gde je i nastala njegova prva grupa, sa drugarima iz gimnazije, kada je Ranko imao 15 godina.
Kad god je Ranko odlazio u Beograd, neka nostalgija i novosadski šarm, vraćali bi ga nazad. Ovo se najbolje vidi u njegovoj pesmi Beograd – Novi Sad, a danas kada pogleda unazad, Ranko kaže da su ova 2 grada neuporediva.
– U Srbiji teško da bilo šta može da se poredi sa Beogradom. Tamo je život mnogo brži, i mnoga vrata se lakše otvaraju. Ipak, ja sam bio i ostao zaljubljen u Novi Sad, u neke ljude u njemu, i zbog toga sam se uvek i vraćao. Na neki način, u prestonici sam uvek tugovao za Novim Sadom – priseća se Ranko.
Vladimir Savčić Čobi, bio je jedna od najvećih zvezda u tadašnjoj Jugoslaviji, pevač legendarne grupe Pro Arte, a većinju njegovih pesama, napisao je i komponovao upravo Ranko. Saradnju sa velikim zvezdama, nastavio je i sa mladim umetnicima koju su popularni danas poput Sergeja Ćetkovića, Željka Vasića, OK benda, Goce Tržan, Saše Kovačevića, Dušana Svilara i mnogih drugih. Jedna od najdražih Rankovih pesama i velikog hita je pesma Samo moja koju izvodi Željko Vasić, a za Sašu Kovačevića, Ranko je napisao i komponovao pesme Ornament, Kome da verujem i mnoge druge.
Novosađani se Ranka sećaju iz kultnog kluba Drezvej, gde su se okupljali doktori, advokati, i ugledni Novosađani. Ovo je bilo mesto gde se okupljala intelektualna elita Novog Sada, a 1998. godine Ranko je objavio i album Pesme iz Drezveja. Tada nije svako mogao da dođe do studija, da snimi pesmu i zove sebe pevačem.
Danas je pak sve mnogo drugačije. Jedina dobra muzička emisija prema Ranku je Tri boje zvuka, a za popularne hitove i pevače poput Adele, kaže da nisu ni blizu kvalitetu kakav su imali pesme pre 20 godina. Odnos između kompozitora i pevača je potpuno drugačiji, i kako Ranko kaže svi bi želeli da budu ono što nisu.
– Današnji pevači hoće da budu i tekstopisci i kompozitori i producenti i aranžeri. I na kraju i uspeju sve to, ali zato nam je muzika takva kakva jeste. Nema ni jednog hita nastalog u proteklih 20 godina koji još živi. Nema ni izdefinisanog ukusa. Sve se izmešalo. Neko danas sluša narodnjake, sutra rege, za 2 dana rok. Pobrkale su se stvari – kaže Ranko.
Ranko Slijepčević autor je romana Hamlet od Tribunije koji je povezan sa Novim Sadom i njegovim sećanjima na rodni grad, Trebinje. On iza sebe ima 12 kantautorskih albuma, nekoliko knjiga poezije, a muzikom se bavi na najiskreniji način. Za sebe kaže da nije biznismen, i da mu je veoma žao što se danas mladi bave muzikom zbog para.
– Mi smo bili ludi za muzikom. Svirali smo celo leto da bismo kupili gitaru i naučili nešto novo. A danas svi hoće da pevaju, ali samo iz jednog razloga, a to je zarada – zaključuje Ranko.
Dodaj komentar